I Srbi su osvajali kosmos!

Dragoslav Šiljak jedan je od takvih ljudi, saradnik tvorca američkog svemirskog programa Vernera fon Brauna, koji je svojim rešenjima sistema upravljanja raketom dao ogroman doprinos programu "Apolo".

Šiljak pomerio granice Podsećanja radi, "saturn", koji je poneo prve ljude na oko četiri stotine hiljada kilometara dalek put do Meseca, visok je kao soliter od trideset šest spratova, težak 3.110 tona i predstavlja najveću i najtežu ikada konstruisanu raketu. Poređenja radi, razarač srednje veličine težak je 2.200 tona. Jedanaest motora na sva tri stepena "saturna“ imaju dvesta miliona konjskih snaga. Kada bi sve reke i potoci u SAD u istom trenutku prošli kroz turbine, proizveli bi upola manje energije nego samo prvi stepen "saturna“. Na najosetljivijem delu projekta takvog džina - sistemu upravljanja, veliki doprinos dao je naš stručnjak Dragoslav Šiljak.

A u SAD je stigao sa beogradske Čubure. Doktorirao je i radio na projektima raketa Minuteman, zatim Polarisu, Peascekeeperu pa na programima malih raketa Nacionalne raketne odbrane. Sema Vujića sa Milojkom ili, u SAD, Majk Vucelić (79) povezuje to što su učestvovali u Apolo misijama osvajanja Meseca.

Milojko Vučelić je već 1962. godine ušao u Apollo program tako što je uključen u analize sletanja na Mesec, intenzivno sarađujući sa glavnim kontrolorom leta Džinom Krancom.

Njegovo ime nije poznato kao ono Armstronga, Oldrina i Kolinsa, ali bez Vucelića i inženjera sličnih njemu nikada ne bi bilo moguće srećno okončanje misije Apollo 11 i sletenje na Mesec 11. jula 1969. Deo fame o tome kako je Jugoslavija bila značajna za vasionske programe potiče upravo od Vucelića, koga su inače u Jugoslaviji smatrali beguncem.

Ali lično je astronaut Frank Borman, koji je došao u Beograd i sastao se sa predsednikom Titom zamolio da njemu važan čovek Majk Vucelić, može slobodno dolaziti u Beograd. Ne samo da nisam imao problema, nego mi je Tito pri prvom susretu našalio: "Ajde da napraviš jugoslavenski svemirski program".

Nije sve ostalo na šali jer je Vucelić preko Tita upoznao neke od vodećih ljudi sovjetskog kosmičkog programa. Deo saradnje koju i danas SAD i Rusija imaju potiče delom i od tih kontakata.

Dr Dragoslav Šiljak je iz kafane, koju pamti sa kariranim crveno-belim stolnjacima, olajisanim podovima i mirisima kuvanog vina i kolenice sa kiselim kupusom,1964. godine krenuo u svet.

Pozvali su ga da se priključi stručnom timu glasovitog Vernera fon Brauna (Wernher Von Braun), tvorca američkog svemirskog programa "Apolo".

"Bilo je to kao u snovima. Odjednom sam se našao okružen najvećim svetskim ekspertima za svemirsku tehnologiju i istraživanja, a to je oblast koja me je oduvek privlačila. Naša ekipa na čelu sa Fon Braunom imala je zadatak da u centru Nase u Atlanti radi na projektu rakete - nosača "saturn V" u okviru svemirskog programa "Apolo". Ta raketa je neku godinu kasnije ponela prve ljude na Mesec", ispričao je profesor dr Dragoslav Šiljak.

"U početku mi nije bilo lako. Ljudi o kojima sam ranijih godina samo ponešto sa strahopoštovanjem čitao u retkoj dostupnoj literaturi sada su bili tu oko mene, a ja njihov ravnopravni saradnik, i to na najsloženijim i najtajnijim poslovima u celom projektu: sistemu upravljanja raketom. Bio sam jedini čovek sa "crvenim“ pasošem, jedini sa one strane takozvane železne zavese u Fon Braunovom timu, tako da prvih meseci nisam mogao ni do toaleta bez odgovarajuće pratnje njihovih službi. Bila su to takva vremena. Ceo projekat je vođen u supertajnim okolnostima. Pored predsednika SAD, nekolicina ljudi oko njega i, naravno, naše ekipe, niko nije smeo da zna šta se sprema i na čemu se radi".

Šiljak je kasnije radio i na projektu drugog leta na Mesec sa "apolom 13“, kada, kako nam je rekao, umalo nije došlo do incidenta na raketi nosaču. Posle je bio angažovan i na svemirskom projektu "Skajlab“, takođe na sistemu upravljanja i pitanjima veštačke gravitacije.

Član je najuglednijih američkih naučnih institucija, između ostaloga, i doživotni član Instituta američkih elekroinženjera. Takođe je član i SANU. Mnogi studenti iz Jugoslavije dolaze kod njega na konsultacije, mnogi su kod njega i doktorirali.