Presađena 72 bubrega i devet jetri
Obnavljanje programa transplantacije srca, koji je pre 13 godina pokrenut i relativno brzo ugašen na “Dedinju“, godinama se najavljuje i nikako da počne, a transplantacije pankreasa i pluća pominju se samo u planovima.
I na najodgovornijim mestima u zdravstvu priznaju da sve strateške tačke transplantacionog procesa u Srbiji nisu dovoljno unapređene, i da se program još odvija zahvaljujući najviše entuzijazmu zdravstvenih radnika u nekoliko ustanova.
Da bi sa sporadičnog prešla na organizovan program transplantacije organa, koje čeka oko 2.000 ljudi, Srbija, prema mišljenju stručnjaka za ovu oblast treba da uradi još puno toga. Prvi uslov je više organa, zatim bolja organizacija, novac, oprema...
- Značajno je povećan broj kadaveričnih transplantacija (sa organima donora u stanju moždane smrti), ali još nismo dostigli prag kada se može reći da imamo organizovan program presađivanja organa - rekao je za “Večernje novosti“ pukovnik profesor dr Zoran Kovačević, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije. - Neophodno je da se više angažuju i Ministarstvo zdravlja, i struka. Imamo kadrove, imamo lekove, ali trebalo bi u više centara u celoj Srbiji da obučimo lekare za utvrđivanje moždane smrti. Naravno, njima su potrebni i aparati. Ali, ako govorimo samo o novcu, a ne i kvalitetu života pacijenata koji se unapređuje transplantacijom, trošak nije veliki, pogotovo ne u odnosu na uštede koje postižemo presađivanjem organa.
Ovu tezu profesor Kovačević potkrepljuje sledećom računicom: transplantacija bubrega donora u stanju moždane smrti zdravstvo u Srbiji košta između 12.000 i 16.000 evra, a pacijent na hemodijalizi toliko “potroši“ za godinu dana. Ako mu se presadi bubreg u drugoj godini trošak lečenja tog pacijenta se smanjuje za 50 odsto, a u petoj godini pada na svega 20 odsto sume koja bi, inače, bila potrošena za dijalizu. Tako bi na dobitku bila i država, i pacijenti.
Kroz dodatna sredstva za transplantacije bubrega i jetre, odnosno specifičnih lekova koji se primenjuju nakon presađivanja organa, Republički fond zdravstvenog osiguranja opredelio je prošle godine zdravstvenim ustanovama 55 miliona dinara.
- Prosečna cena specifičnih lekova i potrošnog materijala koje je RFZO dodatno izdvojio za transplantaciju bubrega je oko 430.000 dinara, dok je za specifične lekove i potrošni materijal za presađivanje devet jetri izdvojeno dva i po miliona dinara - kaže Sanja Mirosavljević, portparol RFZO.
Trenutno, bubreg u Srbiji čeka oko 800 od oko 4.500 pacijenata na dijalizi, jetru oko 100, rožnjaču oko 900 pacijenata. Iako se broj potencijalnih donora organa za poslednje tri godne povećao pet puta i donorske kartice sada ima više od 70.000 ljudi, u transplantacionim centrima kažu da ni jednog organa nema dovoljno. Tek sa dva miliona potencijalnih donora može da se računa na masovan program transplantacije.
Članstvo u Eurotransplantu, kojem stremimo, i koje se ovde već dugo predstavlja kao uslov svih uslova za proširivanje programa transplantacije, svakako bi unapredilo presađivanje organa u Srbiji. Ali, to što još nismo član ove evropske mreže nije najkrupniji razlog što, za razliku od susedne Hrvatske, ne možemo da se pohvalimo programom transplantacije.
- Sam ulazak u Eurotransplant automatski ne može da poveća broj pacijenata koji će primiti, recimo, bubreg kadavera - objašnjava profesor Kovačević. - Eurotlansplant jednostavno omugućava da se organi kadavera bolje iskoriste. Recimo, ako imate donora, a nemate u zemlji kandidata kojem taj organ odgovara, onda se organ ustupa zemlji koja ima primaoca. Taj sistem funkcioniše tako da praktično dobijete isto onoliko organa koliko ste i dali. Ali je članstvo u Eurotransplantu nama potrebno i značajno, jer ulazak u ovu evropsku organizaciju obavezuje da se pridržavate određenih pravila i standarda u oblasti transplantacije, a to je ono što nam treba.