Ko su bili mozgovi operacije u Dobrovoljačkoj?
"Oni su sve vreme planirali da tu kolonu (JNA) napadnu, a u međuvremenu pravili dogovor, što je po međunarodnom pravu i Ženevskim konvencijama, dopunskim protokolima, apsolutno suprotno svakom pravu, i to je čin izdaje", istakao je Tuševljak.
Na pitanje da li očekuje da glavni tužilac Tužilaštva BiH na osnovu pritužbe MUP-a Republike Srpske poništi odluku tužioca Džuda Romana o obustavljanju istrage u slučaju "Dobrovoljačka", on je rekao da će biti ispunjena zakonska mogućnost da prigovor bude ispoštovan, ali da neće prejudicirati kakva će biti odluka glavnog tužioca.
"Potrudićemo se da sve dokaze koje imamo dostavimo Tužilaštvu BiH i da ukažemo na propuste. U onoj odluci /Romanovoj/ kaže se da su pripadnici JNA bili legitiman cilj, a poznato je da tog datuma u BiH nije proglašeno ratno stanje. Ono je proglašeno tek 20. juna 1992. godine", rekao je Tuševljak za "Nezavisne novine".
On je dodao da to nije bio konvoj koji je izlazio u borbenom poretku, već se radilo o dogovoru dve strane, kojeg je garantovala međunarodna zajednica i UN.
Tužilaštvo BiH je saopštilo da je obustavilo istragu u slučaju ''Dobrovoljačka'' protiv Ejupa Ganića, Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jovana Divjaka, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Berovića, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića za napad na konvoj JNA u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine, "zbog toga što ta radnja sama po sebi ne predstavlja krivično delo s obzirom da je konvoj JNA predstavljao zakonitu vojnu metu".