Zadužili se devet milijardi

Za prve tri godine rada, istina u okolnostima duboke ekonomske krize, već na startu mandata, Srbija je bila prinuđena da od Međunarodnog monetarnog fonda pozajmi tri milijarde za devizne rezerve, ali ovo što Vlada radi u poslednjoj godini mandata može imati duboke posledice, smatraju ekonomisti.
 

Za pokrivanje rupe u budžetu i vraćanje dugova Vlada će ove godine prodati državne obveznice u vrednosti od 408,49 milijardi dinara, odnosno četiri milijarde evra, što je dva puta više od očekivanog priliva stranih direktnih investicija.

Država je i prošle godine emitovala hartije u vrednosti četiri milijarde evra, a dodatno se zadužila i kroz evro-obveznice.

- Naš budžet je zbog neusklađenosti prihoda i rashoda dužnički - kaže ekonomista Stojan Stamenković.
 

Pozajmljujemo sve brže, pa smo tako samo na kamate u 2010. isplatili 236,1 milion evra, a prošle godine 300 miliona evra. Da je vrag odneo šalu svedoči i izjava guvernera Dejana Šoškića koji je pre dva dana javno izrekao da država ima problem s otplatom duga.
 

- Mislim da je u pitanju vrlo ozbiljan problem i nadam se da Ministarstvo finansija aktivno radi na održivim strategijama koje bi bile alternativne postojećem planu za 2012. godinu - rekao je on.

Šoškić pod alternativom smatra povećanje prihoda i smanjenje rashoda i to pre svega boljom naplatom poreza. Šoškić je ponovio da je NBS u više navrata upozoravala na okolnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i opasnosti koje mogu potencijalno ugroziti redovnost finasiranja javnog duga Srbije.

Prema rečima ekonomiste Vladimira Gligorova, problem "nije mali, ne zato što je nivo zaduženosti sam po sebi visok, već i zbog toga što je cena zaduživanja izražena u kamatnoj stopi previsoka. Ukoliko je ona visoka, to praktično znači da poverioci ili sugerišu da država ne bi trebalo da se zadužuje ili da ne očekuju da im se dug u celini vrati. Ili ovo prvo zbog ovog drugog".

Ekonomski savetnik premijera Milojko Arsić kaže da je teoretski moguće zaustaviti zaduživanje, ali bi to podrazumevalo da Vlada nema budžetski manjak uopšte. Zato on predlaže da se pre svega smanji stepen zaduženja, ali i "da je pitanje da li je to uopšte moguće.
 

Gori smo od Grka Ekonomisti upozoravaju da strategija Vlade o zaduživanju sada, a vraćanju u "boljim vremenima" može da se izjalovi jer bolje vreme neće doći tako brzo, a već znamo do čega je sve dovela spirala uvećanja javnog duga preko održive granice u Grčkoj. Mi bismo pod istim uslovima bili u puno goroj situaciji jer nemamo Evropsku uniju da nas spasava mehanizmima solidarnosti. Ekonomista Mlađan Kovačević upozorava i da su zvanični podaci o visini bruto-društvenog proizvoda kao ključnog podatka o otplati dugova "frizirani" i da je naš dug prešao crvenu liniju od 80 odsto duga u BDP-u. - Mi smo u dužničkoj krizi, u to niko ne treba da sumnja - kaže Kovačević.