Šulc: Model "dve Nemačke" nije za Srbiju i Kosovo
Šulc ima umereniji stav prema neposrednoj evropskoj budućnosti Srbije od kancelarke Angele Merkel, ali takođe naglašava da se postavljeni uslovi u evropskom integracionom procesu moraju ispuniti.
Šulc, koji je iz vremena dok je bio poslanik ostao upamćen po britkom jeziku, naglašava da će na svojoj funkciji nastaviti da se bori protiv ”politike moći” unutar EU. On je do sada u više navrata kritikovao Nikolu Sarkozija i Angelu Merkel da odluke donose ”zaobilazeći” parlament i druge demokratske institucije Unije.
Na pitanje da li Srbija treba da dobije status kandidata, on kaže:
“Svakako se nadam tome. Većina u EP veruje da Srbija treba da dobije zvaničan status kandidata na samitu EU u martu. Kao što znate, Evropska komisija je, kao izvršna ruka EU, predložila da Srbija dobije status. Ali konačnu odluku moraju da donesu svi lideri EU jednoglasno. Prerano bi sada bilo spekulisati da li će ta jednoglasnost biti postignuta u martu. Što se mene tiče, ja sam gotovo siguran da će većina u EP dati svoj pristanak i podržati status kandidata za Srbiju.”
Upitan da li je Srbija učinila dovoljno da više ne trpi ucene, Šulc odgovara:
“S predsednikom Tadićem Srbija je postigla neka spektakularna dostignuća na svom putu ka EU. Uhvatili ste Karadžića, Mladića i Hadžića, koje je optužio sud UN za ratne zločine. Doneli ste rezoluciju o Srebrenici. To nisu bile lake odluke. Ali bolje je odlučno ostaviti duhove prošlosti za sobom i usredsrediti se na budućnost, nego stalno iznova otvarati stare rane. Srbija je, takođe, ostvarila dobar napredak u reformi svog pravosudnog sistema, krećući se ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji, boreći se protiv korupcije i ojačavajući vladavinu prava. Sve ove reforme bi trebalo da budu nastavljene bez obzira na planove za članstvo u EU.”
Predsednik Evropskog parlamenta je za “Novosti” rekao da Srbija može da poveća verovatnoću da će postati kandidat za EU u martu nastavljajući napredak u normalizaciji veza sa Prištinom.
“Dijalog sa Kosovom je značajan faktor pristupnog puta Srbije. Dve strane treba da razgovaraju o veoma konkretnim pitanjima kao što su priznavanje diploma, energetika, trgovina i telekomunikacije. Beograd i Priština treba, takođe, u potpunosti da primene sporazume već postignute u dijalogu kojem posreduje EU. Želeo bih da urgiram kod obeju strana da izbegnu dalje incidente na granici i da uklone postojeće barikade. Treba da gradimo mostove, a ne zidove.”
Upitan da li je za njega prihvatljiv model ”dve Nemačke” za međusobno rešenje odnosa Beograda i Prištine, Šulc je rekao:
“To nije validno i primereno poređenje. Istorijski, politički i diplomatski kontekst je bio prilično drugačiji. Ono što je važno je da Srbija i Kosovo postepeno normalizuju odnose na pragmatičan način. Postoje mnoga pitanja koja mogu da se reše, bez fokusiranja na velike teme, zasad. Kada jednoga dana sve zemlje zapadnog Balkana budu članice EU, da li će sadašnji nesporazumi mnogo značiti?"