Dobar komšija najbolji alarm

Kako obezbediti vrednu imovinu u otadžbini, pitanje je koje dijaspora često postavlja.
Pre nekoliko dana u okolini Doboja uhapšen je bračni par, koji je obijao kuće naših ljudi koji rade u inostranstvu. Lopovi su opljačkane stvari preprodavali uličnim prodavcima i tako im se gubio svaki trag.

Kako bi obezbedili svoju imovinu dok su u inostranstvu, naši sunarodnici, kao što je Dragomir Jovičić iz Vladimirovaca kod Šapca, koji godinama radi u Beču, pokušali su da ugradnjom alarma povezanog sa lokalnom policijskom stanicom spreče obijanje, ali ni to često nema većeg efekta.
 

Uglješa Stešević, šef odseka u beogradskoj policiji koji se bavi slučajevima pljački stanova i kuća, kaže da je najbolji način zaštite - dobar komšija.

- Ne postoji apsolutna zaštita od provale. Zato treba delovati preventivno, odnosno obezbediti se dobrim vratima, staviti više brava ili video-nadzor. Lopovi će uvek ići da obijaju objekte u koje je najlakše ući. Zbog toga sunarodnicima iz inostranstva savetujem da stanove i kuće obezbede alarmima, video-nadzorom koji čuva snimak, obezbeđenim vratima i da povremeno neko obilazi objekat. Najbolje je svakako imati nekog ko će s vremena na vreme obilaziti stan ili komšiju koji će to raditi. To je najbolja odbrana od provalnika - kaže Stešević.

KRADU ŠTA STIGNU: Predmeti koje je policija pronašla kod provalnika

 

Tačan broj stanova ili kuća koje su obijene, a čiji vlasnici žive i rade u inostranstvu nije poznat i takve se statistike ne vode, ali kako nezvanično saznajemo u MUP-u Srbije, češće se pljačkaju oni objekti koji se nalaze u manjim sredinama. U manjim gradovima i selima gde se tačno zna ko živi u inostranstvu i kada dolazi u rodno mesto, pa su zato i te kuće češće na meti lopova. U većim gradovima stanovi se pljačkaju bez obzira na to da li je vlasnik u dijaspori ili živi u tom gradu, već zavisi samo od toga koliko je lako upasti u objekat.
 

- Postoji mogućnost da svoj stan ili kuću alarmom povežete sa lokalnom policijskom stanicom. Mi na svako uključivanje alarma reagujemo brzo, ali nekada je problem i to što se te kuće nalaze u zabačenim mestima, daleko od policijske stanice, pa dok stignemo lopovi često već obave posao zbog kog su došli - kažu sagovornici "Vesti" iz MUP-a Srbije.

Kontrola internet kamerama   Radomir M Misaljević Radomir M. Misaljević iz Istraživačke agencije "Pravac", koja se između ostalog bavi bezbednosnim procenama i rizicima po objekte i pojedince, kaže da novo informatičko vreme pruža nove mogućnosti jednostavnog načina da se sačuva imovina. - Možete staviti internet kameru koja je veoma osteljiva i ima širok ugao snimanja. Preko interneta u svakom trenutku, gde god ste u svetu, možete uživo da pratite preko kamere šta se dešava u i oko vaše kuće. Takođe, postoje opcije da to radite i preko mobilnog telefona, sa kog možete i da upravljate kamerama iz bilo kog dela sveta i pomerate ih u pravcu koji želite. Te kamere mogu da rade na pokret, pa ukoliko neko aktivira senzor, mobilni telefon počne da zvoni i odmah vidite šta se dešava oko vaše imovine. Tada naravno možete da pozovete policiju i obavestite ih da vam neko obija stan ili kuću. Ove kamere su relativno skupe, od nekoliko stotina, pa do 1.000 evra, ali to je mala cena koju plaćate da budete sigurni - objašnjava Misaljević.   Sistemi za obezbeđenje   Jedan od najefikasnijih načina zaštite kuća i stanova je alarmni sistem koji je povezan ili sa policijom ili sigurnosnom agencijom. U zavisnosti od kvaliteta kamera, njihovog broja, alarmnih uređaja, cena kupovine i ugradnje ovih uređaja košta od nekoliko stotina, pa do nekoliko hiljada evra. Takođe, sigurnosne agencije mesečno naplaćuju 20 do 30 evra da iz svog kontrolnog centra prate šta se dešava oko objekta i ukoliko se uključi alarm, pošalju naoružanu patrolu i obaveste policiju.   Goli zidovi dočekaju vlasnike   Problem sa imovinom sunarodnika iz inostranstva koju poseduju u Srbiji je i to što u kućama i stanovima često niko ne živi, a ponekad po nekoliko meseci niko ne ulazi u njih. - Imali smo slučajeve dijasporaca kojima obiju kuće ili stanove u okolini Beograda. Lopovi iznesu nameštaj, tehničke stvari, pa čak i radijatore, te kada dođu kući iz inostranstva zateknu samo gole zidove. Upravo zbog toga što u takvim kućama i stanovima niko ne dolazi po nekoliko meseci, lopovi kradu sve što mogu, od oluka do bakarnih cevi, bronze, mesinga i ukrasnih figura u dvorištu - objašnjava Stešević.

Lopovi ukrali i gajbe sa lukom!

U proteklom periodu širom Republike Srpske zabeležno je nekoliko desetina provala u kuće i stanove čiji vlasnici se nalaze na radu u inostranstvu. Osim što su kradljivci pravili veliku štetu na vratima i prozorima kroz koje su provaljivali, meta im je bilo bukvalno sve što im se našlo pod rukom, od nameštaja, preko kuhinjskih aparata, a pre pola godine u banjalučkoj regiji zabeleženo je i da su lopovi odneli nekoliko gajbi luka.

- Moja kuća nije zabačena i okružena je drugim kućama u kojima stalno ima nekoga, ali to nije sprečilo lopove da noću provale i odnesu stvari poput pegle, fena, alata, pa čak i dve gajbe luka koje su, ko zna koliko vremena, stajale u podrumu - kaže za naš list jedan Banjalučanin koji je na privremenom radu u Švajcarskoj.

Ekspert za bezbednost iz Banjaluke, Predrag Ćeranić kaže za "Vesti" da su kuće gastarbajtera česte mete provalnika iz prostog razloga što lopovi smatraju da oni koji rade u inostranstvu, po automatizmu, imaju vrednu imovinu u svojim domovima.

- To su uzroci čestih upada u te kuće. Kada je u pitanju zaštita, jedina kvalitetna opcija koja je tim građanima na raspolaganju jeste angažovanje određenih firmi za obezbeđenje koje su razvile sistem prema kojem alarm koji se upali na kući koja je obezbeđena prosleđuje signal u centralu i dovodi do intervencije obezbeđenja. U poslednje vreme taj sistem je izuzetno razvijen i te agencije efikasno reaguju - kaže
Ćeranić.