Prekid proširenja EU bila bi istorijska greška
"Ukoliko pred nekim zatvorite vrata, svi su izgledi da će se druga vrata otvoriti, da ćete potražiti druga vrata da kroz njih prođete, a to bi moglo da bude i u suprotnosti sa bezbednosnim interesima EU", rekao je Asp u predavanju na Institutu za mejdunarodnu politiku i privredu.
Asp je istakao i da je od nastanka EU bilo protivljenja proširenju, a da je prijem svake nove članice bio uspeh i doveo do jačanja Evrope na unutrašnjem i spoljnom planu.
"Verujem da bi Srbija, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, kao članice EU doprinele procesu stabilizacije jugoistočnog dela kontinenta i ojačale glas EU u svetskim pitanjima", naveo je ambasador Švedske.
On je dodao da bi po njegovom mišljenju i mišljenju njegove vlade odustajanje od proširenja bila "greška istorijskih razmera", ali je istakao da nijedna zemlja nije ni predložila da EU zatvori vrata za ovaj region.
Asp je rekao da je potrebno imati u vidu da se proširenje danas odvija u trenutku kada se EU suočava sa "izazovima u svetu koji se brzo menja", što ne podrazumeva samo ekonomsku krizu, već i globalizaciju, promenu ekonomske ravnoteže, migracije i klimatske promene.
Dodao je, međutim, da to nije razlog da se odustane od proširenja, iako će ono možda biti malo zahtevnije nego ranije.
"Ne vidim kako ti izazovi mogu da se reše zatvaranjem vrata. Naprotiv, proširenje je korisno za smanjenje političkog, ekonomskog i kulturnog jaza", dodao je Asp.
Prema njegovim rečima ispunjavanje kriterijima iz Kopenhagena, odnosno demokratizacija, jačanje institucionalnih kapaciteta i tržišna privreda, i dalje će biti ključni uslovi za pokretanje pregovora o članstvu.
Asp je ocenio da se Srbija nalazi na značajnom raskršću nakon decembarske odluke da se odloži dodela statusa kandidata.
"Siguran sam lično da bi Srbija u decembru, da nije bilo potrebno rešavati kosovski problem, lako dobila ne samo satatus kandidata već i otvaranje pregovora", rekao je Asp.
Istakao je da se pitanje Kosova mora rešavati, jer od toga zavise životi ljudi sa obe strane granične linije.
"To ne znači da će Srbija morati da prizna Kosovo, ni sve zemlje ga nisu priznale ali očekujemo da buduća članica EU počne da sređuje probleme sa susedima", rekao je Asp, dodavši da EU ne želi da još jednom "uveze" problem, kao u slučaju Kipra. Asp je naveo da je Lisabonski sporazum otklonio problem institucionalne spremnosti EU na proširenje.