Kenedi znao da će odlazak u Dalas biti paklen

Snimci obuhvataju rasprave o Vijetnamu, odnosima sa Sovjetskim Savezom i trci u svemiru, planovima o konvenciji njegove Demokratske partije i strategiji za reizbor Kenedija. Snimljeni su i trenuci njegovog druženja sa svojom decom.

Pročitajte još: Prodaje se snimak ubistva Kenedija

Na snimku urađenom par dana pre ubistva Kenedija, on traži od svojih radnika da mu zakažu sastanak sa indonežanskih generalom naredne nedelje. On im kaže da je zauzet za vikend.

"Biću u Kejpu u petak, ali mogu da ga vidim u utorak", kaže Kenedi svojim saradnicima.

Kenedi komentariše i posetu Dalasu u tom razgovoru.

"Ponedeljak? Biće to težak dan", kaže on.

"Biće to paklen dan, gospodine predsedniče", kaže njegov saradnik.

Ovo su poslednji u nizu snimaka sastanaka i razgovora u trajanju od 260 sati koje je Kenedi privatno uradio pre njegovog ubistva u Dalasu 22. novembra 1963. godine.

Kenedi je skrivao ove snimke od svojih najbliži saradnika, a poslednji je urađen dva dana pre atentata.

Šefica arhive Kenedijeve biblioteke Maura Porter rekla je da je predsednik pravio te snimke verovatno za neke buduće memoare ili zato što mu je smetalo kako je vojska dala različito viđenje rasprave s njim oko intervencije u Zalivu svinja na Kubi 1960. godine. U jednom od razgovora sa svojim politički savetnicima Kenedi govori o mladim glasačima.

"Šta možemo da im prodamo", pita on i dodaje: "Nadamo se da ćemo im prodati prosperitet, ali za prosečnog čovek nema prosperiteta. Nisu propali, ali nisu ni mnogo napredovali… A ljudi kojima je stvarno dobro mrze nas iz dna duše."

Kenedi govori i o problemu koji danas muči Ameriku, nepostojanju veze između političke mašinerije i glasača. Na drugom snimku Kenedi komentariše neslaganje izveštaja koje su mu vojni i diplomatski savetnici doneli iz Vijetnama.

"Jeste li obojica bili u istoj državi", pita ih on.

On govori i o izradi filmova u boji, umesto crno-belih, za konvenciju Demokrata 1964. godine.

"Filmovi u boji su prokleto dobri, ako ih uradiš dobro", kaže on.

Javnost je za Kenedijeve snimke prvi put čula tokom saslušanja u aferi Votergejt.

Kenedijeva biblioteka je počela da pregleda snimke koji ne sadrže državne tajne i da ih objavljuje 1983. godine.

Deset godina kasnije preslušavanje snimaka je završeno, a u saradnji sa vladinim agencijama uzvrđeno je šta je tajna i šta ne sme da ide u javnost.

Porterova kaže da je sada objavljeno ukupno 40 snimaka, a da je sa snimaka izbačeno pet do deset minuta porodičnih rasprava i oko 30 minuta zbog čuvanja nacionalne sigurnosti.

Ona je učestvovala u deklasifikaciji ovih snimaka od 2001. godine i kaže da će ljudi mnogo bolje shvatati kakav je lider bio Džon Kenedi nakon njihovog preslušavanja.

Iako su zapisnici mnogih sastanaka već objavljeni, ona kaže da će samo slušanje glasa bivšeg predsednika oživeti njegovu ličnost.

Ona kaže da je on bio inteligentan čovak koji je imao osećaj za odnose s javnošću i puno je brinuo o svom javnom imidžu. Ali, moći ćemo da vidimo i kako je predsedniku ponekad bilo dosadno ili kako se nervira i psuje, kaže Porterova.

Zvuk predsednikove dece, Karoline i Džona Mlađeg, dok se igraju u dvorištu ispred Ovalnog kabineta deo je snimka na kome ih on upoznaje sa ministrom spoljnih poslova Sovjetskog Saveza Andrejem Gromikom.

"Zdravo, zdravo", kaže Gromiko deci dok ona ulaze i govore svom ocu: "Oni su veoma popularni u našoj državi."

Kenedi kaže deci, pominjući psa kojeg je sovjetski premijer Nikita Hruščov poklonio familiji:

"Njegov šef vam je poslao Pušinku. Znate? Imate kućne ljubimce."

Portparolka Kenedijeve biblioteke Rejčel Flor kaže da je ćerka pokojnog predsednika čula mnoge od snimaka, ali nije bila sigurna da li je čula ovaj.

"Prelazio je iz uloge predsednika u ulogu oca", kaže Porterova. "I to je bilo vrlo slatko."