Svedok: Vojska RS mi je ubila muža i sinove
Karadžić, koji je u to vreme bio predsednik RS i vrhovni komandant VRS, optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice, kao i za progon hiljada žena i dece iz enklave, u danima pošto su snage pod njegovom kontrolom zauzele grad 11. jula 1995.
Malagićeva je posvedočila da je u njenoj porodici prethodne noći pao dogovor da se ona sa mlađim 10-godišnjim sinom i svekrom uputi ka bazi Unprofora u Potočarima, a da njen suprug sa dva starija sina pokuša da se kroz šumu probije ka Tuzli, ukoliko VRS uđe u grad.
Svi civili, kako je rekla, želeli su da odu iz Srebrenice "zbog straha" od VRS i "nesigurnosti".
Muža i sinove koji su imali 20 i 15,5 godina svedokinja je, kako je rekla, poslednji put videla na putu između Srebrenice i Potočara, kojim se kretale hiljade Muslimana, dok su sa obe strane puta padale granate VRS, čiji je cilj bilo "zastrašivanje" stanovništva.
"Bio je takav haos da se nismo čak ni pozdravili, svako je krenuo na svoju stranu", opisala je. Tela supruga i mlađeg sina, Malagićeva je identifikovala 2009. godine. Posmrtne ostatke starijeg sina otići će da identifikuje po povratku iz Haga.
Malagićeva je opisala i kako je, istog dana, lakše ranjena šrapnelom granate u plećku, na putu ka Potočarima. Sutradan, pošto su se hiljade srebreničkih Muslimana zaustavile u blizini baze
holandskog bataljona Unprofora u Potočarima, došli su prvi srpski vojnici, koji su žene ispitivali gde su im muževi i sinovi.
"Jedan nam je rekao da ćemo biti evakuisani u Tuzlu... Popodne su počeli da odvode muškarce u kuće... Videla sam da su ih ispitivali, čuli su se samo krici, nijedan hitac. Nisu se, zatim, vratili", kazala je svedokinja.
Razdvajanje muškaraca od žena i dece nastavljeno je 13. jula 1995. pri ukrcavanju u autobuse. Malagićeva je posvedočila da su joj tada odvedeni svekar, zet i drugih rođaci, koje je tada videla poslednji put. Njihova tela pronađena su, takođe, u masovnim grobnicama posle rata.
Izražavajući "simpatije" svedokinji zbog njenog gubitka, Karadžić, koji se brani sam, u unakrsnom ispitivanju je pitao Malagićevu zna li kako su i kada tačno stradali njen muž i sinovi.
Ona je odgovorila da ne zna, ali da su njihova tela pronađena u Zvorničkoj Kamenici "gde su izvršena streljanja". Precizirala je da je utvrđeno da je uzrok smrti njenog sina bila prostrelna rana iz vatrenog oružja, dok nije moglo biti određeno šta je izazvalo smrt njenog muža "zato što su njegove kosti sakupljane sa više mesta".
Odgovarajući na pitanje optuženog, ona je kazala da joj je, prema potvrdi koju je dobila, muž stradao u statusu borca, a sinovi kao "civilne žrtve rata".
Karadžić je tvrdio da su svi Muslimani koji su pod bilo kojim okolnostima stradali od 1992. upisani kao žrtve iz 1995. na spomeniku u Memorijalnom centru u Potočarima. Svedokinja je to odbacila, rekavši da su svi čija su imena na spomeniku "poginuli posle pada Srebrenice".
Optuženi je sugerisao i da su muslimanske vlasti u Srebrenici naredile da između 12.000 i 15.000 muškaraca pokušaju da se probiju kroz šumu ka Tuzli, a da žene i deca krenu ka Potočarima.
Negirajući to, Malagićeva je ponovila da je narod sam krenuo strahujući od nadolazeće VRS, a da su muškarci otišli u šumu zato što nisu imali dovoljno poverenja u tu vojsku da joj se predaju.
Malagićeva je danas završila svedočenje, a suđenje Karadžiću sutra će biti nastavljeno iskazom istražitelja haškog tužilaštva Tomaša Blaščika.
Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.