Muškarci žele seks, žene vezu... Da li?
Odmalena slušamo da u ljubavi nema pravila. U stvarnosti, uče nas da se u vezama treba ponašati ovako ili onako. Koliko je u ljubavi zaista sve van kontrole, a koliko upravljamo mi sami? Naučnici koji izučavaju povezanost moždanih funkcija i ponašanja imaju nove spoznaje o ljubavi i seksu, koje su iznete u knjizi "Prljave misli: kako naš mozak utiče na ljubav, seks i veze".
Citiraćemo vam najzanimljivije zaključke:
Ljubav je osećaj
Još u vrtiću nas uče da je ljubav u istoj kategoriji kao ljutnja, žaljenje ili iznenađenje. To je, kao, emocija. Ali svako ko ih je sve oprobao zna da ljubav baš nije tako trenutna i kratkotrajna kao bes. Teško da je to isto. Naučnici imaju nove indicije da je ljubav lakše podvesti pod nagon – kao potrebu za pićem, hranom ili seksom.
Ljubav je vrlo intenzivno stanje: srce jače udara, dlanovi se znoje, zapadate u opsesivna raspoloženja. Helen Fišer, koja proučava ljubav na univerzitetu Rutgers, pronašla je odvojeni sistem u mozgu koji kontrolišu romantičnu ljubav, dok odvojeni kontroliše seksualni nagon. Ovaj romantični odeljak nije samo okrenut reprodukciji, već da se vežemo uz druga ljudska bića.
Muškarci žele seks, žene žele veze
Ova teza traje otkako je sveta. Muškarcima je samo do snošaja, žene žele duboke
osećaje. Uprkos tome što svako od nas zna desetine priča i anegdota koje se ne uklapaju u ovaj kalup, ipak ga redovno prihvatamo.
Ipak, proučavajući mozak naučnici su zaključili da je dosta više različitosti među jedinkama unutar istog pola, nego između polova. Ne samo to: mozak oba pola na isti način podstiče na romantičnu ljubav. Ako tome dodamo staru studiju koja zaključuje da muškarci i žene ulaze u polne odnose iz istih razloga – vreme je da se ovaj stereotip ispita.
Ljubav i mržnja su krajnje suprotnosti
Uvek su nas učili tako: na jednom polu skale osećaja je ljubav, na drugom mržnja. Semir Zeki, jedan od pionira u istraživanju funkcija mozga, pokušao je da proveri tu tezu. I pokazalo se da centri koji uzrokuju ljubav i mržnju nisu na suprotnim stranama mozga – štaviše, oni dele isto moždano područje. Zeki smatra da to može imati veze sa činjenicom da mnogi od njegovih ispitanika mrze bivše partnere, pa to otkriće potvrđuje tezu da je (i u našem mozgu) tanka linija između ljubavi i mržnje.
Pornografija pali samo muškarce
Naši mozgovi su vrlo osetljivi na pornografiju. Tomas Džejms, neurolog sa univerziteta u Indiani, kaže da slike seksualnog sadržaja uzrokuju dva do tri puta intenzivniju reakciju mozga nego bilo koja druga slika koju je oprobao. To se ne odnosi samo na muškarce. Mozak žena takođe se zagreje do usijanja kada procesuira fotografije seksa. Ipak, naučnici su uočili razlike: muškarci i žene se ne uzbuđuju na isti način i ne istim prizorima. Ali mozgovi oba pola jednako burno reaguju na seksualnost i podjednako dugo se zadržavaju na takvim prizorima. Tu nema razlike i stara priča da žene ne reaguju na vizuelne podražaje jednostavno ne stoji!
Muškarci su genetski nevernici
Kad bi barem bilo tako jednostavno, mnogi krivci bi mirnije spavali. Ali nije! Kao prvo, kada bi muškarci bili genetski predodređeni na neveru, ne bismo sretali toliko žena koje prihvataju njihove ponude. Ali čak i ako ignorišemo ovu činjenicu, ostaje činjenica da geni nemaju uticaj na naše seksualno ponašanje. Geni mogu donekle uticati na neka ponašanja, ali naš moćno razvijeni prednji deo mozga (koji koristimo pri prosudbama i odlučivanjima) daje nam mogućnost da napravimo izbor, čak i kada je izazov prejak da bismo mu odoleli.