Kada kažu da je Kosovo izgubljeno, nasmejem se

Koštunica u knjizi detaljno objašnjava svoju ideju o političkoj i vojnoj neutralnosti Srbije i otvorenije nego do sada govori o Slobodanu Miloševiću, Zoranu Đinđiću, 5. oktobru, ali i mnogim javnim ličnostima, o paljenju američke Ambasade u Beogradu, patrijarhu Pavlu, Vladimiru Putinu...

Knjigu je objavio Fond "Slobodan Jovanović", a napisana je u formi dijaloga, koji sa Koštunicom vode članovi Fonda Mile Savić, Slobodan Samardžić i Aleksandar Nikitović, pišu "Večernje novosti", koje su objavile neke delove iz knjige.

Koštunica u knjizi navodi da su Dobrica Ćosić i Matija Bećković pravi zastupnici desne i leve Srbije, koju stavljaju iznad svih podela i koji bi, kada bi odlučivali, bili u stanju da, i pored svih razlika, naprave dogovore koji su u interesu Srbije.

On je naveo da se u Srbiji u današnje vreme po pravilu najžešće napadaju oni koji su najveći i oni koji imaju najveći značaj za srpsku kulturu, identitet, jezik, politiku, kao što su Ćosić, Bećković, ali i Emir Kusturica.

Koštunica navodi da je Ćosić "u mnogo čemu godinama simbol i stub jedne razložne nacionalne politike i odbrane te politike", te da se suprotstavio idolopokloničkom odnosu prema EU i NATO, ističući da "Srbija mora biti preča" i da Srbi, kao stari narod, ne moraju odmah da se podređuju velikim stranim šarenim lažama i potrče da ratuju za strane interese.

On ocenjuje da je Bećković rečenicu da je "Kosovo najskuplja reč" rekao iz najveće dubine svog pesničkog uverenja i da se uvek samouvereno smejao kada čuje da govore da je Kosovo davno izgubljeno, jer ako je to tačno, zašto se od Srbije traži da to prizna.

Koštunica za Emira Kusturicu kaže da je jedini mogao da bira kom li će se carstvu i svetskom gradu privoleti, a da je izabrao da bude Srbin, pri čemu se ugledao na velikane Ivu Andrića i Mešu Selimovića, za koje je srpska kultura bila velika, a svojim pripadanjem njoj učinili su je još većom.

Koštunica je za pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića, sa kojim je imao političke ideološke razlike, rekao da je imao važnu ličnu osobinu da drži do svojih uverenja i da nastoji da samostalno donosi odluke, te da je završio svoj život obavljajući najteži mogući posao, a to je posao premijera.

"Posle 5. oktobra poslao mi je nekoliko pisama u kojima izlaže svoje viđenje najkrupnijih problema sa kojima se Srbija suočava i javno se držao ocena koje je izneo u tim pismima, iako je bilo više nego očigledno da se te ideje suprotstavljaju interesima zapadnih sila. To se može videti u i pismima koje je poslao vodećim državnicima povodom kosovskog problema", naveo je Koštunica.