Mišel Rović - pola veka potrage za ocem
- Odrastao sam sa gorkom istinom da me otac nije želeo i da je majka zbog toga bila prinuđena da me ostavi u bolnici. Othranila me je socijalna služba Republike Francuske, a potom sam promenio nekoliko hraniteljskih porodica. Međutim, tek nedavno sam saznao da su me svi oni lagali - počinje svoju ispovest Mišel, koji sa suprugom Lisijom i troje dece živi u Denkerku u Francuskoj.
Najteže mu je bilo kada je saznao da je otac priznao očinstvo i da je prijavio njegov nestanak, mada je policija mogla da ga uhapsi pošto nije imao validnu dokumentaciju za boravak. Nažalost, pošto ga je majka prijavila kao napuštenu bebu, Zakon o zaštiti dece nije mu omogućavao da sazna išta o detetu koje je država zbrinula.
Kopile socijalne službe
Država krila podatke o roditeljima: Mišel Rović
Dečak koji je sanjao o svojoj porodici doživljavao je strašne stvari.
Odrastao je u nekoliko hraniteljskih porodica, a nazivali su ga prljavim Dasovim kopiletom (DAS - socijalno-zdravstvena služba).
Nakon mesec dana gladovanja i lutanja belgijska policija me je uhapsila i vratila u Francusku. Smestili su me u dom za siročad u pregrađu Pariza - Mišel se nerado seća svog detinjstva. |
- Očev advokat (koji je, srećom, još živ) rekao mi je da je otac pokušavao da me nađe. Nažalost, mog oca je policija uhapsila 23. septembra 1967. godine u Nici. Žandarmerija ga je prebacila u KPD Sante u Parizu, suđeno mu je 3. maja 1968. godine, a proteran 31. avgusta iste godine. Čim sam saznao da je živeo u ulici Seden u Parizu, otišao sam ne bih li nešto saznao. Ljudi koji su ga poznavali rekli su mi da mnogo ličim na njega i da me je sa ocem tražio ceo komšiluk - poražen je Mišel istinom koju je saznao.
Kao što je Aleksandar tražio njega, sad Mišel pokušava da nađe oca uz pomoć Srpsko-francuskog kulturnog udruženja Orlovi, konzula Ambasade Srbije u Parizu, sveštenika Slaviše, državnih organa i Francuskoj i Srbiji, ali i brojnih prijatelja.
Mišelu se čini da bi očev zagrljaj odagnao decenije patnje i lutanja bez bez majčine topline i očeve sigurnosti i bez ljubavi koja daje smisao svačijem životu. Mišel nema ni očevu fotografiju. Ima samo zatvorski dokument i izvod iz matične knjige rođenih.
- Živim za dan kad ću pronaći oca. Nemam mnogo vremena. On ima 82 godine. Nadam se da će me sudbina nagraditi njegovim zagrljajem - kaže Mišel, koji je diplomirao socijalnu psihologiju.
Porodični podaci
Aleksandar Todorović rođen je 10. aprila 1929. godine u opštini Stari grad u Beogradu. Njegova majka zvala se Cecilija Cerminova, a otac Miodrag Todorović. On se marta 1965. godine venčao sa Olgom Andrejić u Zemunu. |