Amerikance na Mesec poslao Hitlerov naučnik

Amerikance je na Mesec poslao Hitlerov čovek, tvrde arhive OSS-a

Projektom svemirske trke sa Sovjetima, na kome je insistirao predsednik Kenedi, rukovodio je šef američkih raketnih i kosmičkih istraživanja, bivši SS major Verner fon Braun, koji se do 1945. istim poslom bavio u Trećem rajhu, potvrđuju i u Nacionalnom arhivu SAD.

NASA je i devedesetih demantovala spekulacije da je Fon Braun pozajmljivao ideje od Potočnika, koga naziva austrijskim oficirom i inženjerom slovenačkog porekla Hermanom Nordungom. Pod tim imenom 1929. je u Berlinu objavio popularnu futurističku knjigu "Problem svemirskog putovanja - raketni motor" na podsticaj jednog od doajena svetske kosmonautike, nemačkog profesora Hermana Oberta.

U ovom delu razrađuje se ne samo ideja orbitalne svemirske stanice s ljudskom posadom, već i primena raketne i kosmičke tehnologije u vojne svrhe. Istoričari nauke naglašavaju da je knjiga objavljena u Nemačkoj, a da je intenzivno razvijala raketnu tehniku kao zamenu za artiljeriju velikog kalibra, čija joj je izrada bila zabranjena uslovima Versajskog mira posle Prvog svetskog rata.

Potočnik-Nordung sugeriše da rakete "koje nose tone eksploziva" mogu da budu moćno oružje kojim se "bezbedno napada srce neprijateljske teritorije". Najzanimljivija ideja, za čije plagiranje je sumnjičen Fon Braun, bila je da se na veštačkom satelitu koji kruži oko Zemlje napravi apokaliptično oružje - ogromno parabolično ogledalo koje koncentriše sunčeve zrake i njima prži "neprijateljske objekte i vojnike na maršu".

Nordung-Potočnik je smatrao da bi zemlja koja poseduje satelit sa "zracima smrti" bila nepobediva, a nedavno otvoreni arhivi američke tajne službe OSS iz Drugog svetskog rata otkrivaju da su u to verovale i vođe Trećeg rajha. Istoričan Brajen Ford podseća da je nacistički vrh do zadnjeg trenutka finansirao fantastične projekte kao što su "magnetni zraci" koji zaustavljaju neprijateljsku tehniku, akustički topovi koji razaraju živu silu, generatori uragana koji ruše avione i leteći tanjiri za let u kosmos.

Hitlerov prototip letećeg tanjira

Na sreću čovečanstva, nacističke futurističke tehnologije do kraja Drugog svetskog rata nisu odmakle dalje od prototipova, ali nisu ostale neiskorišćene. Saveznici su pred kraj rata započeli besomučnu trku za nacističkim naučnicima, a američki OSS se pokazao kao najuspešniji, pokazuju arhive OSS i njene naslednice CIA.

One potvrđuju da je američka vojna služba prihvatila šefa nemačkog raketnog i svemirskog programa Vernera fon Brauna i još 700 nacističkih naučnika, koji su u tajnoj operaciji "Spajalica" još pre no što se rat završio prebačeni u vojno-istraživačke centre SAD. Vener fon Braun je upravo predsedniku Kenediju predložio gradnju satelita s ogromnim ogledalom koje bi prikupljalo sunčeve zrake za napajanje energijom.

Nemački naučnici, koje je spasao OSS, u SAD su nastavili rad na projektu letećih tanjira, najveće tehnološke tajne nacista, navodi istoričar Henri Vinters. Vrh SS je do poslednjih dana rata očekivao da letelice "haunebu" i "vril" postanu "konačno oružje" - borbeni kosmički brodovi. Do danas nema dokaza za legendu da su uoči kraja rata nacisti uspešno testirali leteće tanjire s pogonom koji im je omogućavao da dostignu fantastičnu brzinu od 4 maha. Dostupni dokumenti pokazuju samo da je početkom rata neuspešno testiran prototip s elektromagnetnim pogonom, konstruisan na principima koje je istraživao Tesla.

Za razliku od ovog modela, potvrđeno je da su nacisti napravili uspešan model malog daljinski upravljanog letećeg tanjira koji je zbunjivao savezničke pilote. Ovaj leteći tanjir se smatra direktnim pretkom američkih bespilotnih letelica koje su nedavno korišćene u Avganistanu i Iraku, kao i bezazlenih verzija iste naprave koja je odnedavno hit u prodavnicama igračaka. Nemački istraživač Mark Knajp pak smatra da su najveći napredak u razvoju letećih tanjira napravili - Sovjeti, čiji je "NLO program" razvio zarobljeni nacistički naučnik Jozef Andreas Ep.