Srbina u lovu ubio dečak

Nikolas je ujutro otišao u Grand River, sat vožnje istočno od Klivlenda, prema Pensilvaniji. U tom mestu je poznato lovište na divljač, a to je bio je poslednji dan dozvoljenog lova na jelene. Nik je pored reke sakupljao uzorke za svoju laboratoriju kada ga je ustrelio 13- godišnji dečak koji je bio u lovu sa starijim bratom.
 

Brat dečaka koji je pucao, Den Miler, pozvao je policiju i rekao da je njegov brat ubio čoveka. Prema nezvaničnim informacijama, to se desilo 45 minuta nakon kobnog pucnja, a Nerić je za to vreme stigao da javi supruzi da je pogođen.
 

Nerić je bio veliki ljubitelj prirode i uživao je u lovu, ribolovu i kampovanju. Njegovo prvo iskustvo u kampovanju je bilo sa izviđačkom grupom koja je visoko kotirana u Americi. Bio je borac za očuvanje prirode i trudio se da bude za primer u tome. Tako su ga često viđali kako putuje biciklom, a u bašti je sam uzgajao povrće.

Voleo je da svira sa prijateljima, posebno sa grupom Mosi Čops. Nik je bio obrazovan čovek. Završio je Bruklinsku gimnaziju i primio mnogo akademskih nagrada. Radio je na doktorskoj disertaciji iz biohemije na Klivlendskom državnom univerzitetu, gde je diplomirao hemiju. Za vreme studija primio je mnoga priznanja uključujući besplatno školovanje za diplomske i postdiplomske studije. Bio je i član veslačkog tima.
 

Iza Nikolasa Nerića ostali su supruga Stejsi, roditelji Sekula u Julija, sestra Tanja i zet Nikolas Santana, zatim baka  Milijana Nerić, stric i strina Nikola i Meri Nerić, kao i rođake Samanta i Gabrijela Nerić, tazbina Geri i Rozmari Hajkamp, mnogobrojna rodbina,  kumovi i prijatelji u Americi i Srbiji.

Odan crkvi Nerić je bio zaposlen u Klivlendskom institutu očne klinike. Bio je aktivan član saborne crkve Svetoga Save, gde je pohađao veronauku i učio srpski jezik od detinjstva. Redovno je služio u oltaru. Takođe je bio član Folklornog ansambla Srbija. Upamtili su ga kao čoveka od reči, briljantnog uma, sa produhovljenim smislom za humor, odanog prijatelja.