Kolege plaču uz moju pesmu

- Nedavno me je zvao jedan kolega i rekao da je pet puta za veče pevao "Kako posle nas". Ali, kako počne da je peva, tako se seti bivše devojke i suze mu krenu niz lice. Dok sam pisao pesmu nisam ni sanjao da će publika i kolege tako reagovati. I milo mi je, i krivo. Milo mi je, što znači da ih pesma dira u srca, a krivo jer ne volim da rastužujem ljude - kaže Saša Kovačević.
 

Plačete li vi dok je pevate?

- Samo fali da i ja plačem! Nisam momak koji plače i ne znam kako bi publika reagovala na moje suze. Ne plačem javno, ali imam i ja neke svoje, emotivne momente kada mi se osećanja uzburkaju dok stvaram pesme. Plačem kad niko ne vidi! Šalim se, retko kad zaplačem, niti imam razloga za suze.
 

Da li ti vam je kod devojaka skočila ili opala cena posle priča da ste u vezi sa Natašom Bekvalac?

- Ne primećujem ni pad, ni skok popularnosti kod devojaka. Natu znam dugo i bez veze je ispala ta priča da smo nas dvoje u vezi. Pevali smo duetsku pesmu u restoranu koji drži moj drug, slikali su nas i odmah je krenula priča o našoj navodnoj romansi. Ali, mi smo samo drugari i saradnici.

Koliko je to pogodilo vašu devojku?

- Nimalo, zato što nemam devojku. Sve te priče o mojim navodnim vezama podnosim u zavisnosti od trenutnog raspoloženja i emotivnog statusa. Ako sam zauzet, to može da smeta mojoj partnerki i eto meni ni krivom, ni dužnom problema. Nekada se tim pričama smejem, nekad me smaraju, nekad se pravim da ih nisam ni čuo. Ako potraju mesec-dva, postanu dosadne.

Priča se da je vaš otac bio očajan kad je tvoj brat Rade počeo da se zabavlja sa pevačicom Milicom Todorović?

- Nije mu bilo pravo kad je čuo da mu je snajka pevačica. Nije imao pojma šta Milica peva, ali osvojila ga je kad je upoznao i shvatio koliko se razlikuje od ostalih pevačica. Ona je izuzetna, pravi je biser. Pravo je čudo naići na devojku koja je toliko zabavna, duhovota, uspešna, a opet je ostala ista i neiskvarena. Mica je pravi biser.

Kako se branite od navalentnih devojaka?

- Lako, pustim moju drugaricu Danijelu na njih. Pre toga je dobro iznerviram, malo je raščupam kako bi pustila kandže. Teško onoj koja joj se nađe na putu! Šalim se, naravno. Uopšte se ne branim od devojaka, naprotiv, čast mi je što me vole, jure i slušaju moju muziku.
 

Ništa bez tate   Kako vaš tata Dragan izlazi na kraj sa vama?   - Nije mu lako, ali ko mu je kriv?! On je krivac za mnoge stvari koje mi se dešavaju. On me je upisao u muzičku školu jer je prepoznao moj talenat, on me podstiče. Velika mi je podrška u svakom smislu i mnogo toga ne bih mogao bez njega - od zakazivanja tezgi do dogovaranja snimanja. Osim toga, velika sam spavalica i da nije njega verovatno bih mnoga vrata pred sobom i za sobom zatvorio - iskren je Saša Kovačević.