Na proveri 7.000 penzija

- Uslovi za sticanje invalidske penzije su veoma rigorozni, pa pozitivno rešenje dobijaju samo oni koji su proglašeni potpuno nesposobnim za rad - objašnjava Aleksandar Milošević, direktor Sektora za medicinsko veštačenje u Fondu PIO.

- Oko 60 odsto invalidskih penzionera se ne poziva na kontrolni pregled, jer im je zdravstveno stanje veoma teško i gotovo da nema nikakvog izgleda za ozdravljenje. Ostalima se zakazuje novi pregled, tri godine od uspostavljanja prve dijagnoze, i uglavnom je reč o mlađim ljudima, ili onima koji boluju od srčanih ili psihijatrijskih tegoba. I u njihovom se slučaju retko poništavaju rešenja o invalidskoj penziji.

Milošević objašnjava da ove kontrole, iako na prvi pogled izgledaju nepotrebno, služe da bi se sprečile zloupotrebe.

- U tim pregledima nikada ne veštači specijalista koji je dao prvu dijagnozu - dodaje on. - Uz to, lekari iz jednog grada putuju u drugi, ali ne znaju koji će im ”teren zapasti” sve do polaska na put. A i veštacima, koji obavljaju preglede u svom mestu, predmete dodeljuje kompjuter i to metodom slučajnog uzorka.

U Fondu PIO objašnjavaju da je ovo pravilo uvedeno 2003. godine i da je od tada sve manji broj invalidskih penzionera i to za jedan do dva odsto godišnje. U proseku se svake godine sa ovim zahtevom Fondu obrati oko 70.000 osiguranika, ali više od polovine odmah bude odbačeno.

U Sektoru za medicinsko veštačenje sabiraju da u Srbiji od invalidske živi ukupno 345.917 penzionera, među kojima je 315.229 bivših radnika administracije, državnih i javnih preduzeća. Njihova su prosečna primanja oko 22.000 dinara. Invalidsku penziju, i to u istom iznosu, prima i 17.043 bivših radnika samostalnih delatnosti. A invalidsku su, na osnovu svojih dijagnoza, najređe tražili poljoprivrednici pa je tako svega 13.646 bivših ratara prevremeno penzionisano. Njihove su invalidske penzije ujedno i najniže, pa prosečno iznose oko 10.000 dinara mesečno.