Venecija na Dunavu

Kasnije generacije Štrajhera su se sve manje bave ribolovom, a sve više trgovinom i naročito ugostiteljstvom. Poslednji muški izdanak te poznate zemunske porodice i danas živi u Zemunu. Venecija je podignuta na gardoškom dunavskom šetalištu, koje je veoma prometno, naročito leti.

Već od prvog dana bila je vrlo ugledno mesto u koje su rado i često svraćali i mnogi poznati Beograđani: glumci Čiča Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović, Svetislav Dinulović i Bogoboj Rucović, naša prva Koštana, glumica Zorka Todosić, pisci Branislav Nušić i Bora Stanković, vlasnik Politike Darko Ribnikar i njen novinar, pa direktor Jovan Tanović... Između ratova, restoran je promenio vlasnika koji je ugled održao.

Posebno omiljen restoran Venecija je postala kada je upriličila takmičenja za zlatni kotlić, najbolju alasku čorbu. S vremenom, restoran je više puta menjao lik. Iako je podignut na visokim stubovima, za vreme velikih izlivanja Dunava bivao je skoro potapan. Zato je u proteklih pola veka bašta prema keju ograđena, a zgrada je dozidana aneksom na terasi. Time se ova lepa kafana proširila za nove goste.

Ime od bare Veliki srpski boem i izvrsni poznavalac kafana Branislav Nušić zemunskoj Veneciji suprotstavlja beogradsku, ali ih poredi samo po imenu, pa kaže: "Ta kafana, po svoj prilici, nosi naziv po bari Veneciji, koja se prostirala od ušća Topčiderske reke, pa sve do Beograda i na kojoj su danas železnička stanica, fabrika monopola, Vapina fabrika hartije i mnoga druga naselja. Ta se bara nekad zvala Ciganska bara, pa su je neki učenjaci ironije radi nazvali Venecijom, i to joj se ime zadržalo. Beogradska Venecija je bila kafana i hotel, gde su odsedali trgovci iz unutrašnjosti."