Ko pobedi smrt, pobediće i slepilo

Jedanaestogodišnjem Mihajlu je kao dvomesečnoj bebi utvrđena leukemija, a kao trogodišnjaku izvršena transplantacija koštane srži u Italiji, potom i transplantacija jetre, sve o trošku italijanske vlade, a sada je, zbog raznih terapija koje su mu oštetile vid, potrebna i transplantacija rožnjače na oba oka.
 

Da bi ovaj dečak sačuvao vid i osetio da su ljudi velikog srca uz njega i sada kao što su bili kad mu je bila potrebna pomoć za prethodne dve transplantacije, tri brata iz Frankfurta poslala su 165 evra. Istina, oni još ne idu u školu, ali im roditelji pričaju o mališanu koji neće moći da vidi ako mu ne pomognu. Dečaci su sada uvereni da će Mihajlo biti zdrav i srećan kao oni i svi mališani za koje su slali pakete odeće, obuće, čak i svoje omiljene igračaka - dokaz da su tri mala brata već osetila lepotu darivanja.
 

Iz Frankfurta je stigla još jedna donacija. Anonimni donator poslao je 50 evra. Cvijeta Hiršmaner iz Beča donirala je 100 evra, isto toliko i Dmitar Zeljković iz Linca. Anđelka Đurović je iz Melburna poslala 150 AUD.

Svi donatori uputili su kratke poruke s najboljim željama. Dmitar Zeljković, Banjalučanin poreklom, napisao je duže pismo, čije delove prenosimo:
 

Kontakt adresa   U dosadašnjem toku akcije za Mihaja Kukića prikupljeno je 685 evra. Svi oni koji žele da pomognu mogu to učiniti u dogovoru sa njegovim roditeljima.   Kontakt telefoni oca Milenka i majke Sonije su 00387 52 323 297 (fiksni) i 00387 65 957 095 (mobilni), a adresa Novo naselje Urije, 79 000 Prijedor, BiH. Donatori iz celog sveta   Osim pomoći čitalaca "Vesti", stigle preko naše Redakcije, a koju je novinarska ekipa uručila Kukićima, ovoj porodici za lečenje sina jedinca stiglo je na kućnu adresu i 70 evra od Dragane Davidović, donatorke za koju ne znaju odakle je, 40 američkih dolara od Bone Bošnjaka iz Čikaga, a 50 evra familije Kostić iz Kanade Mihajlu je lično uručila.

"Nalazim se u bolnici zbog udesa koji sam imao na poslu i nadam se da će moja skromna pomoć mom malom zemljaku da pomogne da se prikupi potrebna suma da bi što pre otišao u Italiju kako bi mu vid bio spasen. Malom Mihajlu i njegovim roditeljima želim i srećne praznike."

Mihajlova majka Sonija, koja danonoćno bdi nad sinom, zahvalila se od srca svim ljudima koji su razumeli njihovu muku.

- Ova pomoć stigla za Mihajla znači nam mnogo i daje nadu se da ćemo uz pomoć dobrih ljudi prikupiti novac za transplantaciju rožnjače. U suprotnom, Mihajlu preti slepilo. Toliko je propatio da bi greh bio dozvoliti da ne vidi svet oko sebe u kome je ostao ne samo zahvaljujući lekarima i humanim ljudima nego i snagom svog duha, još dok mu je telo bole majušno, a bolest smrtonosna. Verujem da će i vaši čitaoci shvatiti da nije lako živeti s tuđim organima u sebi i stalnim strahom da ih organizam ne odbaci i da će upravo zato pomoći da se prikupi novac i obavi i treća trasplantacija. Uvek sam bila optimista i verovala u plemenite ljude. Nisu me izneverili u proteklih 11 godina i zato verujem da neće ni sada. Verujte, i ja pomažem drugima. Učestvujem sa nekoliko maraka u humanitarnim akcijama za bolesnu decu zato što najbolje razumem kako je tom malom bolesnika i koliko svaka para znači njegovom roditelju - kaže Sonija i pravi analogiju.

Ako bi svako ko pročita apel za pomoć njenom sinu poslao nekoliko evra, njihov problem bio bi rešen. A kako smo ih posetili u vreme praznika, majka nam priča koliko njen sin uživa jer nije imao detinjstvo kao druga deca i većinu novogodišnjih i božićnih praznika proveo je u bolnici.

- Zato za Mihaila ne postoje više ili manje važni praznici. To su dani ispunjeni srećom što je kod kuće, igrom i veseljem, kao da pokušava da nadoknadi sve propušteno. Za mene je poseban doživljaj kad ga posmatram takvog. Dolaze mu drugovi, Kristijan mu je najodaniji. U igri znaju da budu i nestašni, ali moram to da tolerišem. Prošle godine smo za ove praznike bili 10 dana u bolnici zbog prehlade. Sada je, hvala Bogu dobro, a da bi tako bilo ne idemo na velike skupove. Znam da ga lišavam zadovoljstva da prisustvuje kolektivnoj podeli paketića iz ruku Deda Mraza - kaže Sonija ne uspevši da prikrije tugu u glasu i suzu u oku.

Mihajlo nam se pohvalio da je sam okitio jelku. Deda Mraz mu je doneo i čak i nešto slatkiša koje on ne sme da jede koliko bi želeo.

- Sveti Nikola mi je prvi doneo poklon, onda je Deda Mraz stigao, evo ga, sedi pored jelke - kaže šeretski Mihajlo i dodaje da čeka Božić Batu:

- Voleo bih da mi donese neki motorić ili autić na daljinski, ali da se to odmah ne pokvari. Koliko se obradujem kad tako nešto dobijem, toliko se rastužim kad se to brzo pokvari.

Majka Sonija kaže da se praznično raspoloženje Mihajlovo prenelo na nju i supruga, a da su ga pojačali čitaoci "Vesti" svojim donacijama:

- U 2012. ušli smo s već započetom akcijom i prvim prilozima. Svim srcem se nadam da ćemo je završiti s prikupljenih 5.000 evra, obavljenom transplantacijom, oporavljenim Mihajlom pred čijim očima će stvari ostati u punoj veličini, a mi i donatori slaviti još jednu pobedu humanosti.