Tadić: O Kosmetu odlučuju velike sile, mi tražimo saveznika
Prema njegovim rečima, predlog suštinske autonomije je ostao u vazduhu i više nije delotvoran.
"Još je manje delotvoran predlog da se konflikt zaledi. Oni koji odlučuju o Kosovu ne žele nikakvo zaleđivanje konflikta, niti to nama odgovara. Mi moramo da idemo s našim rešenjima prema onima koji o tome odlučuju u međunarodnoj areni", naveo je on.
Mi nećemo priznanje, "veliki" neće podelu
On je ponovio da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova ali istovremeno prihvata činjenicu da velike sile ne prihvataju podelu Kosova.
"Srbija bez savezništva na međunarodnom planu ne može da ostvari svoje interese na Kosovu... I sada, u novim otežanim okolnostima kada su interesi Srbije bili suspendovani nakon ratova devedesetih, još jednom sa izbijenim vazduhom u domenu ekonomije - pošto više ne možemo da čekamo - mi ih branimo u međunarodnoj areni u kojoj nema ni fer odnosa ni pravde, već samo večnih interesa", ocenio je Tadić navodeći da je o tome sa svim ključnim strankama u Srbiji imao visok nivo saglasnosti, osim sa radikalima i DSS-om.
Koje je rešenje i šta mora da sadrži?
Pošto su neki od ranije predlaganih modela odbijeni ili prevaziđeni, sada treba uzeti u obzir druga rešenja kao što su model Severne Irske, Južnog Tirola, Olandskih Ostrva ili neka rešenja sa prostora bivše Jugoslavije, rekao je Tadić.
On ističe da rešenje za Kosmet mora da sadrži četiri bitne tačke - posebno rešenje za sever Kosova, posebno rešenje za srpske manastire i administriranje manastirskim kompleksima, posebne garancije za Srbe u enklavama, regulisanje pitanja imovine srpskih građana i države. |
Male su nam šanse za uspeh
Tadić je ocenio da sada treba da se kod ključnih činilaca međunarodne zajednice proveri koliko je održivo rešenje koje Srbija ima na umu.
"Ako me pitate kolike su nam šanse, nisu velike. Ali ako pitate da li treba da odustanemo - ne treba", rekao je Tadić.
Sledeće zaduženje samo uz rast
Govoreći o ekonomiji, Tadić je istakao da Srbija mora da obezbedi ekonomsku stabilnost i reši problem "prekomernog zaduženja".
"Mi se nalazimo na 45 odsto, i to je crvena linija koju ne smemo da pređemo jer svako sledeće zaduživanje jedino može da se dozvoli uz rast družtvenog proizvoda", naveo je on.
Tadić je kazao da nezaposlenost vidi kao najveći problem, zatim nedovoljno kvalitetna socijalna karta, efikasnost u izgradnji infrastrukture, dodajući da postoji i čitav niz zakona i agencija koje su potpuno nepotrebne.