Neobične činjenice o ljudskom telu

Da bi to razumeli, moramo da znamo zanimljive činjenice o ljudskom organizmu. Evo šta nam je otkrio Discovery Fit&Health:

PAMTIMO MIRISE

Psi i mačke imaju bolji nos, ali i naš može zapamtiti 50.000 različitih mirisa.

DUGA CREVA

Tanko crevo je oko četiri puta duže od visine prosečnog čoveka – od 5,5 do 7 metara.

JOŠ DUŽI KRVOTOK

Krv putuje daleko. U ljudskom telu postoji oko 96.000 kilometara krvnih žila. A srce otkuca oko 100.000 puta na dan. ***Kafa i čaj nas štite od superbakterije - MRSA?

BAKTERIJE

Svakih 2,5 kvadratnih centimetara kože stanište je za oko 32 miliona bakterija. Srećom, većina njih ne samo da nije opasna, nego i pomaže našem zdravlju.

­BRZINA KIJANJA

Vazduh koji iskinemo može da dostigne brzinu od preko 160 kilometra na sat. Još jedan razlog da ne kijate bez prekrivanja nosa i usta.

­SLINAMA BI MOGLI DA NAPUNIMO BAZENE

Tokom prosečnog životnog veka proizvedemo oko 23.000 litara sline, što je dovoljno za dva bazena.

JAČINA HRKANJA

Do 60. godine oko 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena će hrkati. Jačina hrkanja u proseku iznosi 60 decibela, što je i jačina običnog govora, ali može da pređe i 80 decibela, što je jednako jačini pneumatske bušilice kojom bušimo beton. Visina buke iznad 85 decibela opasna je za ljudsko uho i zdravlje uopšte.

NOKTI NA RUKAMA RASTU BRŽE NEGO NA NOGAMA

Što su izloženiji i što se češće koriste, nokti rastu brže. Najbrže rastu nokti na ruci kojom pišete, a posebno oni na najdužem prstu.

­TEŽINA GLAVE

Odmah nakon rođenja naša glava iznosi četvrtinu dužine tela, pa ne čudi da je bebama teško da drže glavu. Odraslim ljudima na glavu ide osmina visine.

BEZ SNA MOŽEMO DA UMREMO

Ako umirete za spavanjem, to može i doslovno da se dogodi. Bez hrane možemo da preživimo čak i nekoliko dana. Ali posle 11 dana bez sna – sledi smrt.

NOVI ŽELUDAC

Znate li da svaka tri do četiri dana imate novi želudačni zid? Zbog velike kiselosti unutar želuca, ovo je nužno.

KOPIRANJE DNK

Osim želuca, na DNK nivou se neprestano obnavlja celo telo. Kad se stare ćelije zamenjuju novim, svaka nova ćelija mora da ima kopiju DNK, molekule koji sadrži mnoga uputstva potrebna za ponovnu izgradnju svih delova tela. Zamislite samo koliko se puta vaš DNK umnožio tokom života! Za razliku od fotokopija, naš DNK ne gubi na kvalitetu uprkos tome što se prilikom deobe ćelija neprestano umnožava.

Pošto su svi delovi našeg tela od velikih organa do sićušnih molekula neprestano obnavljaju, teorija o istrošenosti telesnih ćelija i tkiva ne može u potpunosti da objasni zašto starimo. Mnogi organi godinama se obnavljaju. Svaki od njih obnavlja se na drugačiji način i drugačijom brzinom. Postavlja se pitanje kako to da svi prestaju da funkcionišu u isto vreme?

- Izgleda da se u određeno vreme jednostavno pojave neki signali koji ne mogu da se objasne i koji naređuju ćelijama da prestanu da rade ono što bi trebalo da rade kao zdrave, normalno razvijene ćelije. Postoje geni koji mogu da narede ne samo ćelijama, nego i celim organizmu da ostare i umru - tvrdi molekularni biolog doktor Džon Medina, prenosi Blic.