Božićna bajka
Znajući da nekoj manje srećnoj deci, koja još uvek nisu osetila pravu toplinu doma, Božić Bata možda neće pokucati na vrata, 90-godišnji penzioner iz Toronta Đorđe Čordašević odlučio je da ga dostojno zameni.
Uputivši posredstvom Redakcije "Vesti" donaciju vrednu 500 evra, zamolio je novinare Humanitarnog mosta da od tog novca obezbede slatke paketiće i u njegovo ime podele ugroženim mališanima, često željnim svega, čiji su roditelji izbegli sa svojih vekovnih ognjišta. Želja ovog velikog humaniste ispunjena je doslovce kupovinom stotinu paketića.
Za razliku od ranijih godina, odlučeno je da paketići dečici budu podeljeni u prostorijama beogradskog Dopisništva "Vesti" čime bi najmlađi kosmetski prognanici, i ne samo oni, koji su utočište pronašli u izbegličkim kampovima u predgrađima Beograda, izašli iz sivila svojih baraka i u svetlim i velikim prostorijama u centru grada dobili svoje darove i osetili istinsku radost dolazećeg praznika.
Okićena jelka, velika gomila bogatih paketića u šarenim kesama sa likom Božić Bate dočekala je stotinu dečaka i devojčica predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.
Bratska ljubav
STIGAO PRVI: Damjan Đorđević
- Moje sestre Anđela, Momira i Ljubica su bolesne - objasnio je ovaj mališan, poreklom iz Peći, zašto je požurio da zauzme mesto.
Iskustvo ga je naučilo da se paketići brzo razgrabe, a on nije mogao da podnese ni pomisao da njegove sestre ostanu praznih ruku.
|
Prvi su nam došli, i to sat ranije od zakazanog termina, najmlađi stanovnici kampa u Kaluđerica u pratnji roditelja.
Iako pomalo zbunjeni, ugledavši sve te slatke đakonije na stolu, osmeh na njihovim licima govorio je više od bilo kakve reči.
Ipak, samo se poneko odvažio da uzme paketić ili sok pripremljen u znak dobrodošlice.
Nedugo potom, pridružili su im se vršnjaci iz kampova na Vidikovcu, Mirijevu i u Krnjači.
Dok su roditelji međusobno razgovarali jer ljude ništa tako ne zbližava kao zajednička nesreća, deca su svu pažnju usmerila na praznični aranžman.
Tačno je da paketiće dobijaju, ali je to ili u hladnom prostoru gde žive ili ogromnim halama državnih institucija gde je na stotine dece, ugrožene po svim osnovama.
U našem Dopisništvu, međutim, oni su bili u centru pažnje, svako je upitan za ime i prezime i osećaj nelagodnosti polako je nestajao, a rasla prisnost sa novinarima Humanitarnog mosta i ostalim zaposlenim u "Vestima".
Naravno, i ime Đorđa Čordaševića često je pominjano.
Koordinatorka kampa na Vidikovcu Olga Stojković poželela da se posebno zahvali ovom izuzetnom čoveku koji ih nikada ne zaboravlja i uvek rado pomaže.
- Želimo deda Đorđu da ovaj Božić, ali i mnogo narednih, proslavi u dobrom zdravlju i raspoloženju, u društvu svoje dece i unuka. Sve što je učinio za nas od dolaska sa Kosova, a posebno decu, zaista je vredno i poštovanja i divljenja. Mi odrasli u njemu vidimo oca, naši roditelji brata, a deca i unuci deku - rekla je Olga Stojković.
U dobrim željama upućenim Đorđu Čordaševiću i rečima zahvalnosti na višegodišnjoj pomoći Olgi Stojković pridružio se Arso Milošević, koordinator kampa u Mirijevu.
Uprkos graji koja se, kako se druženje nastavljalo širila celim beogradskim Dopisništvom, ime Đorđa Čordaševića čulo se iz mnogih usta mališana zajapurenih obraščića.
I kao na pozornici, kad dirigent podigne palicu, tako se u istom času začulo stotinu dečjih glasića: "Hvala, deda Đorđe!"
I Banijac i Slavonac
Zna ko je, ne zna kuda će: Zoran Požar
Za razliku od improvizovanih izbegličkih kampova u Kaluđerici, na Vidikovcu i Mirijevu, gde su utočište našli kosmetski Srbi, u Krnjači je još uvek prisutan znatan broj prognanika iz Hrvatske.
Među njima je i porodica Požar. Najmlađi član Zoran ima osam godina, a na pitanje odakle je odgovara: - Iz Krnjače.
Porodična šetnja
KAO U STARA VREMENA: Porodica Kujović
Šestočlana porodica Kujović iz Prištine retko ima priliku da odlazi iz kampa Krnjača kod nekog u posetu.
Podela božićnih paketića bila je razlog da se svečano obuku otac Milivoj i majka Dijana i povedu Uroša, Milenu, Njegoša i Miloša u grad, kao u dobra stara vremena.
|
