Spajanje praznika preskupo
Ipak, tek svako drugo javno preduzeće ne praznuje. Dugo praznovanje privrednici pravdaju time što i javni sektor spaja praznike, pa im je, kako tvrde, rad onemogućen.
- Trošak je veći od 17 miliona evra dnevno ako privrednici ne mogu da završe administrativne poslove zbog spajanja praznika.
Često ne možete da dođete do potrebne dokumentacije, do različitih papira koji vam trebaju da obavite određene poslove, pa onda da kažemo privatni sektor bude kolateralna šteta tog povezivanja praznika u državnoj administraciji, odnosno u državnoj upravi - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Suprotno verovanju da kod privatnika praznici traju kratko, u Uniji poslodavaca tvrde da je svako drugo privatno preduzeće u užoj Srbiji spojilo praznike i počinje da radi tek 9. januara. Ne rade ni kompanije koje proizvode za domaće tržište, zato što posle novogodišnjih troškova promet u januaru opadne i do 50 odsto.
U Ministarstvu rada kažu da se po Zakonu o državnim praznicima, ove godine praznuje 2. 3. i 7. januar.
U Asocijaciji malih i srednjih preduzeća tvrde da realni sektor puni 91,4 odsto budžeta i da ne žele da više budu taoci neodgovornih političara i sindikata koji ne razumeju da na jednog radnika u proizvodnji dolazi 5,5 onih u neproizvodnim delatnostima.
- Naš državni aparat je skup, neefikasan i prevelik i jednostavno davi ekonomiju - kaže Milan Knežević iz Asocijacije.
I u Uniji poslodavaca smatraju da je takav odnos neodrživ i vodi u dalji sunovrat nacionalne ekonomije i pad životnog standarda građana. Iako u Srbiji zvanično ima deset neradnih dana godišnje, što je ispod evropskog proseka, spajanjem praznika sa vikendima građani bi mogli da odmor produže skoro 30 dana u toku godine, sve po zakonu.
Za državu sve u redu
U Ministarstvu zdravlja kao da ne vide da su ulice puste, da se na telefone državnih službi rekto ko javi.
|