Siromašno više od 700.000 ljudi

Kada u Ministarstvu rada i socijalne politike računaju siromaštvo, polaze od minimalne potrošnje hrane. Potreban broj kalorija pretvaraju u novac, i na to dodaju nešto troškova za komunalije i higijenu. Praktično, to je mesečno oko 8.500 dinara za jednočlano domaćinstvo, 17.800 za tročlano i 23.000 dinara za četiri člana. Svi koji troše manje ubrajaju se u kategoriju siromašnih.

Socijalna pomoć za 190.000 osoba Od socijalne pomoći u Srbiji trenutno živi oko 70.000 porodica, odnosno 190.000 osoba, što je trećina od zvaničnog broja siromašnih građana. Socijalna pomoć za jednog člana je oko 6.500 dinara mesečno, a za prosečnu četvoročlanu porodicu iznosi blizu 16.000 dinara. Pravo na novčanu pomoć države neograničeno imaju radno nesposobni ili porodice čija većina članova nije sposobna da samostalno zarađuje. Ovo pravo se ispituje jednom godišnje.

Imajući u vidu cene i troškove u Srbiji, jasno je da se s ovoliko novca teško može preživeti. Toga je najviše svesno oko 700.000 ljudi, koliko ih je po zvaničnoj statistici siromašno, a problematiku ne spore ni oni koji su propisali minimalne potrebe za kalorijama.

Kao školarac, Liljana Milić iz Stojnika (60) je dobro baratala sa brojevima, ali danas kaže da joj ni matematika ne pomaže. Da bi preživela, maksimalno je smanjila troškove - pre šest meseci je prestala da plaća struju, a greje se isključivo skupljajući drva.

- Sa penzijom od oko 8.000 dinara kupim nešto brašna, soli, mleka i testenine. Platim i pretplatu za telefon i 200 dinara preko, koliko potrošim da se čujem sa sestrom. Sreća pa imam bašticu i koju voćkicu, inače bih gladovala - priča Stojanka.

Da sagovornica kojim slučajem živi u Hrvatskoj ili Nemačkoj, statistika bi je verovatno proglasila za nekoga ko je gladan bar 12 dana mesečno. Kod suseda je granica siromaštva tri i po puta veća, a cene osnovnih namirnica - mesa, mleka, hleba, gotovo su identične našima. Osnovna higijena u Hrvatskoj čak je za desetak odsto jeftinija. Komunalije su doduše skuplje i do 20 odsto, ali se sa 280 evra mesečno, koliko je prag siromaštva, ipak nekako može preživeti. U mnogim evropskim zemljama siromaštvo je još ugodnije (ukoliko se može nazvati ugodnim) znajući da tamošnji građani mleko plaćaju koliko i žitelji u Srbiji, da isto koštaju jaja, te da je šećer jeftiniji i do 20 odsto. Hleb je skuplji, ali je činjenica da je prag siromaštva veći skoro osam puta.

Tri miliona Grka na ivici bede Prema podacima grčkog zavoda za statistiku Elstat, u Grčkoj je danas siromašno nešto više od tri miliona, ili 27,7 odsto stanovništva. U Bugarskoj na ivici bede živi njih čak 41,6 odsto, Mađarskoj 29,9, Poljskoj 27,8, a Španiji 25,5 procenata. Prag siromaštva se meri u odnosu na godišnji prihod i ukoliko je on ispod 7.178 evra za jednu osobu, odnosno 15.073 evra za četvoročlanu porodicu, takve osobe se smatraju siromašnim.

U Ministarstvu rada i socijalne politike priznaju da se da sa 8.500 dinara može teško preživeti - posebno ako se zna da je takozvana minimalna potrošačka korpa po pojedincu za oko 2.000 dinara skuplja.

- Prag siromaštva od 8.500 dinara govori da su siromašni svi koji žive sa manje od toliko novca, ali i bračni par sa jednim detetom koji mesečno živi sa 17.800 dinara. To pokazuje statistika, ali je realno da je s tim primanjima teško preživeti. Ljudi se snalaze, neko ima bašticu, neko rođaka u inostranstvu ili na selu - objašnjava za „Blic” Ljubodrag Pejaković, specijalni savetnik ministra rada i socijalne politike.

Na konstataciju da je u Evropi prag siromaštva nekoliko puta veći, naš sagovornik konstatuje da je siromaštvo svuda teško, ali da statistika u Evropi, za razliku od Srbije, uključuje i kulturne sadržaje.

I bivša ministarka za socijalna pitanja Gordana Matković ne spori da prag siromaštva u Srbiji govori o teškom životu.

- Sa 8.500 dinara, u organizam se ne može ni unositi hrane koliko propisuje Svetska zdravstvena organizacija, a kamoli kupovati kvalitetnije namirnice. Deca iz siromašnih porodica nemaju igračke ili knjige za školu, ne kupuju im odeću, a navikla su i na ishranu bez slatkiša, sladoleda, voća ili mesa - kaže Matkovićeva za "Blic”. Ovakve siromašne dece u Srbiji otprilike ima oko 120.000.

Najsiromašnija su višečlana domaćinstva i neobrazovani. Sledi seosko stanovništvo, nezaposleni, te stariji od 65, i deca do 14 godina. Stopa siromaštva je 9,2 odsto ukupnog stanovništva, a kod dece dostiže i 13 procenata. Najmanje siromašnih je u Beogradu, Vojvodini i centralnoj Srbiji, a najviše u južnom i istočnom delu zemlje.

U resornom ministarstvu kažu da se broj siromašnih od 2002. do 2007. upola smanjio. S krizom, međutim, najosetljivije grupe su se ponovo našle na meti.
Gordana Matković kaže da je od 2008. godine broj siromašnih kontinuirano rastao.

- Podaci iz prve polovine prošle godine govore o stagnaciji, ali ove podatke treba uzeti s oprezom znajući da su u pitanju ankete. Nezahvalno je prognozirati i hoće li siromaštvo rasti u ovoj godini. Ukoliko pogledamo kako se kreće stopa nezaposlenosti i imamo u vidu nulte stope rasta u Evropi, nema osnova da budemo optimisti - objašnjava Matkovićeva.