Ministar: Lekari su postali pravi pisari
Ministar tvrdi da ima rešenja kako da lekarima ali i pacijenata pomogne i ublaži nepotrebno pisanje različitih izveštaja, uputa i slične papirologije.
- Sve je to posledica uvođenja elektronskog kartona. Kada lekar završi pregled, prvo sve ubacuje u kompjuter, a nakon toga uzima karton i ručno popunjava sve isto. Pitao sam ih zašto ne odštampaju nalaz s kompjutera i ne prilože ga samo u karton, budući da je sve još u eksperimentalnoj fazi. Tako bi se ceo proces ubrzao, priča za "Blic" Stanković.
Da li će se smanjiti i papirologija s kojom se susreću i pacijenti?
- Hoće i oni za svaka dodatna ispitivanja moraju da se vraćaju svom izabranom lekaru. Videćemo koji je to najbolji način i šta će predložiti ljudi koji rade u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj zaštiti. To će nam biti posao u prva dva meseca 2012. godine.
Šta još možemo očekivati u ovoj godini, budući da predviđaju da će zdravstveni sistem funkcionisati još teže?
- Svi predviđaju znatno težu finansijsku godinu za poslovanje, veće nestašice. Iskreno, mislim da će godina biti teška, ali dobrim organizovanjem rada i preraspodelom sredstava možemo zdravstveno zbrinjavanje da zadržimo bar na ovom nivou, ako ne i da ga poboljšamo.
Nestašice lekova i dugovi zdravstvenog sistema prema farmaceutskom tržištu obeležilo je prošlu godinu. Da li će se to nastaviti i ove godine?
- Svako pokušava da problem distancira od sebe i prikazuju kako su sve učinili da ne bi bilo nestašice lekova. Za to je kriv uvek neko drugi i svi pogledi su upućeni ka Ministarstvu zdravlja. Hoću da kažem da Ministarstvo ne kupuje lekove, ne isplaćuje plate, već to radi Republički fond za zdravstveno osiguranje. Ne mogu da kažem da imaju dovoljno para, s obzirom na zahteve. Međutim, ne može da se izađe u javnost i da se kaže da nema citostatika, kao što je to nedavno bilo. Nema jednog, i to ga nema u nekim zdravstvenim ustanovama. Postavlja se pitanje koje ukazuje i na problem koje Ministarstvo mora da reši, a to je gde je saradnja između zdravstvenih ustanova. Imali smo problem i sa litijum-karbonatom. Tražili smo odobrenje da se iz robnih rezervi taj lek stavi na tržište. A međuvremenu smo otkrili da je jedan distributer držao 7.000 kutija litijum-karbonata.
Koji distributer?
- To ćemo da vidimo, pošto imamo informaciju. Pokrenućemo postupak da utvrdimo od tih dobavljača zašto je i po kom osnovu držao sedam hiljada kutija kod sebe, a pacijenti nisu mogli lek da nađu u apotekama. I da li je to sada uslovljavanje države, pritisak na tržište lekova ili pritisak farmaceutske industrije i dobavljača da bi se dobile povoljnije cene. Mi moramo jasno da kažemo i da farmaceutsku industriju i distributere stavimo u jedan okvir gde će država da ima dominantnu ulogu.
Slična situacija desila se i kada je nedostajao "sinkum 4", lek protiv zgrušavanja krvi. "Jugoremedija" ga je imala na zalihama, ali zbog problema u toj fabrici nisu ga puštali na tržište. Posle moje posete 200.000 doza leka je pušteno na tržište.
Šta ste do sada uradili po pitanju korupcije, tačnije nameštanja tendera, nabavke opreme i lekova?
- Sve afere u zdravstvu smo prosledili preko policije organima pravosuđa. Prijave koje su u međuvremenu dospele takođe su prosleđene Tužilaštvu. Na taj način smo pokušali da kažemo da Ministarstvo zdravlja nije policija niti pravosuđe.
Da li ćete održati obećanje i u ovoj godini zaposliti nove zdravstvene radnike?
- Nadam se. U januaru nam predstoje detaljni razgovori. Tražimo način da ih zaposlimo i ne odustajem od toga. Smanjićemo broj upisanih studenata, a ta ušteđena sredstva trebalo bi preusmeriti za zapošljavanje.
Zašto kod nas nema dovoljno ljudi sa specijalizacijama u inostranstvu?
- I to je pitanje finansija. Prošle godine oko 950 ljudi je dobilo specijalizacije. Primetili smo da je veliki broj konkurisanih otpalo. Zbog toga ćemo u februaru imati novi konkurs.