Marka i Mariju ima ko da voli

Susred kod dede po majci: Marija Okuka, Goran Đurica i Slavko Vidaković

 

- Marko i Marija vikende uglavnom provode kod nas. Tog 28. decembra, kada nas je posetio Slavko Vidaković, Marija je ostala na produženom vikendu tako da se srela sa ovim sjajnim čovekom. Deci je doneo 300 kanadskih dolara. Pričao mi je da je to deo donacije, ukupne vrednosti 18.000 dolara, prikupljene na humanitarnoj manifestaciji "Veče Republike Srpske". On je rodom iz Šekovića i ponosan je što je predsednik upravnog odbora ove manifestacije koja treba da postane tradicionalna. Bio sam fasciniran podatkom da se te večeri okupilo 800 naših ljudi, ali i činjenicom da je Slavko Vidaković prihvatio obavezu da tu pozamašnu sumu donese i podeli institucijama, porodicama i pojedincima od istočne Hercegovine do Majevice, Semberije, Posavine... - ispričao je novinarima Humanitarnog mosta Goran Đurica.

Ovaj otac, koji je prošle jeseni izgubio ćerku u saobraćajnoj nesreći, utehu je našao u unucima baš kao i otac pokojnog zeta. Zato donacije, koje su povodom novogodišnjih i božićnih praznika stizale posredstvom Redakcije "Vesti" prosleđujemo glavi jedne ili druge porodice. Tako je nedavno u ruke Gorana Đurice stiglo po 100 australijskih dolara dve imenjakinje. Jedna je baka Vida iz Adelejda, druga Vida Šipovac iz Melburna. Slavka iz Sidneja poslala je 50 dolara dok su po 50 evra mališanima darovali anonimni donatori iz Francuske i S. N. iz Frankfurta.

- I meni se srce steže kad stigne novčani prilog i uz njega ovako topla pisma i poruke. Ali, ja stisnem zube i kažem sebi da suzama ne možemo našu decu u život vratiti i da moramo biti srećni što Marko i Marija nemaju samo nas, babe i dede, nego i toliko ljudi koji su poželeli da ih obraduju i misli okupiraju tokom najlepših praznika. To malo teže ide sa bakama. One svaku donaciju suzama zaliju, od bola što se priča o našim unucima našla u novinama zbog tragedije koja nam je svima život izmenila, ali i neke dragosti koja prostruji venama pri pomisli na te divne ljude koji su nam se našli kad nam je najteže - nastavlja Goran Đurica.

Od njega saznajemo da Marku i Mariji pričaju o dobrim čikama i tetama iz daleka sveta koji šalju novac da bi imali sve ono što bi im mama i tata kupovali da nisu morali da se presele na nebo.

Novu godinu mališani su dočekali uz okićenu jelku ispod koje su bile igračke i slatkiši koje su, preko deka, poručili od Deda Mraza. Sada sa nestrpljenjem čekaju Božić Batu, uvereni da će i on uslišiti njihove želje kao Deda Mraz nedelju dana ranije.
 

Fond za školovanje Sigurna budućnost: Marko i Marija Okuka - Od svih donacija koje su do sada stigle, a nije ih malo, potrošeno je oko deset odsto. Deca su mala, pa i njihove potrebe tako da, bez obzira na skupoću i male plate i penzije, možemo da im pružimo sve što im je potrebno. Međutim, oni će rasti, kao i njihovi prohtevi, a mi, dede i babe, biti stariji i nemoćniji. Zato smo se prijatelj Gojko i ja dogovorili da osnujemo neku vrstu fonda u kome bi se čuvale sve donacije i trošile za njihovo školovanje. U ime porodice Okuka i Đurica najlepše se zahvaljujem svim zemljacima na novčanoj i moralnoj podršci - rekao je Goran Đurica i čestitao Božić svim čitaocima "Vesti".   Novogodišnji dar Anonimni donator iz Francuske, pored donacije za Marka i Mariju Okuka, poslao je i 50 evra trogodišnjem Mihailu Grbiću iz Maljevića kod Mionice koji boluje od cerebralne paralize. Želja našeg čitaoca bila je da bolesni dečak i brat novac dobiju uoči novogodišnjih praznika. Deda malog Mihaila novac je preuzeo pretposlednjeg dana decembra. - Hvala zemljaku na novogodišnjem poklonu. Oslanjajući se na ljude dobre volje, našem unuku možemo da priuštimo lečenje i da ga za praznike obradujemo igračkama i slatkišima - rekao je Miloš Todorović. Donacija Marku i Mariji, iz tehničkih razloga, stigla je posle novogodišnjih, ali pre božićnih praznika.