"Ni Šarić nije vođa narko mafije"
Ni ostalih dvadesetak mafijaških grupa u Srbiji, koje su završile pred specijalnim sudom, ili se nalaze pred utuženjem, nemaju u sudnici svog glavnog bosa. Čelni ljudi srpskih mafija, ma u kojim strukturama da se kriju, nisu "provaljeni", iako su njihove desne ruke pale i završile u zatvoru.
Spisak uhapšenih direktora, biznismena, sudija, tužilaca, advokata, malih privrednika, lekara, profesora, policajaca, čelnika javnih preduzeća je impozantan - broji više stotina. Među njima nema nikoga od ljudi sa visokih državnih i političkih funkcija. U najvećem broju predmeta koji su do sada pokrenuti nije se došlo do samog "vrha piramide", do organizatora kod kojih je završila najveća količina nezakonito stečenog novca.
Visoka korupcija srpsko društvo i privredu izjeda gotovo 20 godina. Mnogi slučajevi su zataškavani, pojedini su držani po "fiokama", a neki koji su pokrenuti nisu odmakli dalje od onih koji su bili na samom dnu organizovane grupe.
Najbolji primer za to je slučaj zloupotrebe naplate putarine, koji se smatra najvećom elektronskom pljačkom u Srbiji, kad je budžet oštećen za 6,5 miliona evra. Iza rešetaka su se našli samo pojedini šefovi smena na naplatnim rampama i obični radnici, ali ne i ljudi sa rukovodećih položaja "Puteva Srbije". Jedan od svedoka tvrdio je da su na visoke funkcije u "Putevima Srbije" postavljeni pojedinci kako bi se stvorili uslovi za nezakonite radnje. Gde je sam vrh piramide ove mafije do kraja suđenja nije otkriveno.
Advokat
Prema rečima advokata Tihomira Konstantinovića pored objektivnih poteškoća koje imaju pravosudni organi, moguće je da postoji i subjektivni elemenat u zavisnosti od toga ko stoji na vrhu piramide.
- Ne bi smelo da se zastaje sa okončanjem ovakvih krivičnih dela. I to bez obzira na to ko je u pitanju - ističe Konstantinović.
- Tu nikave privilegije ne bi mogle da budu uzete u obzir jer je zakonodavac predvideo da izuzetaka nema, da su svi građani jednaki pred Ustavom i zakonima i tu ne bi smelo da se gleda ko je ko. |
Na slučaju razotkrivanja narko-mreže kriminalne grupe Darka Šarića vidi se sva jačina mafije, ali i njena povezanost sa državnim i političkim strukturama.
Novac koji je zarađen prodajom kokaina, prema tvrdnjama Tužilaštva za organizovani kriminal, odbegli Pljevljak i pripadnici njegove kriminalne grupe su "prali" i ulagali u privatizaciju srpskih firmi.
To svakako nije moglo da se uradi bez ljudi u strukturama, ali njihova imena su i dalje, barem za javnost, nepoznata.
Prošlu godinu obeležilo je započinjanje tri postupka koja su dugo vremena zaokupljala pažnju javnosti. Pre svih istraga na razotkrivanju političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića.
Deset godina posle pobune pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije krenulo se sa raščišćavanjem motiva za njihov izlazak na ulicu pod punom opremom, što nadležni u Tužilaštvu smatraju kao uvertiru za atentat na predsednika srpske vlade.
I pored mnogih očekivanja, istraga je zasada skoncentrisana samo na vrh JSO, među prvima Milorada Ulemeka Legiju i dvojicu ubijenih šefova "zemunskog klana", Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li su oni mogli bez podrške pojedinaca iz političkog vrha da "demonstriraju silu", a nedugo zatim i da izvrše atentat na Đinđića.
U roku manjem od mesec dana, pred kraj prošle godine, iza rešetaka se našlo tridesetak osoba zbog zloupotreba u basenu "Kolubara" i prilikom nabavke vakcina protiv virusa H1N1. Zajedničko za oba slučaja je da se nije odmaklo dalje od privođenja direktora i vlasnika privatnih preduzeća.
Zbog zloupotreba teških 12 miliona evra u "Kolubari" u periodu od novembra 2007. do jula 2009. godine uhapšeni su Dragan Tomić, bivši generalni direktor, kao i desetak bivših i sadašnjih rukovodilaca ovog rudarskog basena i još nekolicina biznismena, među njima i Radosav Savatijević Kene, protiv koga se već vodi jedan postupak pred Specijalnim sudom.
Prema informacijama, Tomić se pred istražnim sudijom neprestano pozivao na odluke Vlade Srbije i tvrdio da je radio samo po zakonskim ovlašćenjima koja je u tom trenutku imao. Pozvao se na nekoliko odluka Vlade iz decembra 2005. godine.
Na odluke Vlade, u svojoj odbrani pozivala se i Svetlana Vukajlović, bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja je sa još tri osobe osumnjičena za malverzacije prilikom nabavke vakcina.