Bože, pogledaj seljake!

Jedan od njih je i Milinko Starčević (63), koji živi godinama sam u kući nasleđenoj od predaka u zabačenom selu na planini Suvobor. Mogao je biti iz bilo kog sela sa Jastrepca, Pasjače, Stare planine, Tare, Ovčara...

Nekada nije bilo tako?
- Bilo je bolje jer su sela bila živa, bilo je naroda, mladeži. Novogodišnja slavlja su se organizovala u seoskim domovima. Sada je sve to prošlost, sela su opustela, u kućama su ostali samo starci kojima nije ni do života, a kamoli do Nove godine. U zaseoku gde živim u prošloj godini smo imali sedam sahrana, a već nekoliko godina nismo imali nijedno krštenje.
 

Obrali bostan - Seljak se boji suše i grada, ali se najviše plaši političara i države. Jer, iza suše i grada nešto i ostane, ali kad se na grbaču navale političari i država, onda je seljak obrao zelen bostan. Država ništa ne preduzima da seljaku olakša život i da oporavi opustela sela od kojih je oduvek zavisio opstanak Srbije - podseća Starčević.

Nije valjda sve tako crno?
- Crnje ne može biti. U mom komšiluku su ostale udovica Rada, dve Radmile, Živodarka, udovac Milinko, Živka već nekoliko godina neguje supruga Dobrivoja. Svi su oni stariji od 75 godina, a ostale kuće već godinama su zatvorene. I ja trošim sedmu deceniju života, nije mi do Nove godine, ali valja je dočekati, tek da ne budemo mimo sveta.

Ovoj godini ne raduju se previše, ni kod nas ni u svetu?
- Nemam ni ja mnogo razloga da joj se radujem. Predveče namirim stoku i živinu, donesem malo više drva i spakujem pored šporeta računajući da ću duže sedeti, nasečem malo suvog mesa i slanine, zurim u televizor na kojem u ovom našem selu ima samo dva programa, pred ponoć skuvam dve-tri čaše vruće rakije i poželim sebi bolju i berićetniju godinu. U ponoć izađem i obiđem ovce jer se dešavalo da baš u novogodišnjoj noći vukovi dođu u tor.

Znači, jedna od želja seljaka jeste da mu u tor ne upadnu vukovi?
- Ma, ni slučajno! Vukovi i ostale štetočine iz prirode su nam najmanji problem, a i kada se tako nešto desi, strada jedna-dve ovce i to seljak može da podnese. Želje seljaka su da ih bog već jednom pogleda i da im pomogne, ako mu dozvole političari i ako i on nije privatizovan jer su ovi na vlasti privatizovali sve što je moglo, i upropastili, kao što su upropastili i srpsko selo u kojem je sve manje života.