Srbiju čeka beda i u EU

KRIZA I NA TEZGI: Sve slabija i ulična trgovina u Srbiji

Premda one nisu bile u društveno-ekonomskom raju iza gvozdene zavese, u najvećoj meri ekonomski napredak u istočnoevropskim zemljama zasnovan je na takozvanom virtuelnom novcu - beskrajnom zaduživanju čije je vreme surove naplate sada došlo.
Istine radi, Poljska, Češka i Slovačka su, finansijski gledano, prilično profitirale od ulaska u Evropsku uniju. Dugovi, produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih i uništavanje krhke, ali nekakve industrijske proizvodnje je karakteristika zemlja u tranziciji.
Ekonomista Branko Dragaš kaže da EU nije Evropa i da je pokušaj briselske birokratije da na silu stvori Uniju konačno propao.

- Bilo je i krajnje vreme. Politička kvazielita nije sposobna da vodi EU. Ujedinjavanje Evrope kroz jedinstvenu monetu moralo je da dovede do njenog kraha. To je model sovjetskih kolhoza i sovhoza. Ovo je kriza zapadne demokratije i razvijenog kapitalizma. Neoliberalni kapitalizam, koji se zasnivao na ideologiji da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji doveo je do potpunog uništavanja srednje klase, socijalnih raslojavanja - smatra Dragaš.
 

Jaz u nivou životnog strandarda među zemljama EU i njihovih građana i dalje se produbljuje, a sa primanjem novih članica ovaj problem će biti sve veći.

Unija je politički, a ne samo ekonomski projekat. Ideja ujedinjenja podrazumeva da su i relativno siromašne zemlje evropske. Bezuslovno, nagli porast jaza između bogatih i siromašnih zemalja bitno je otežao rad u EU. I u smislu preraspodele sredstava od bogatih siromašnima i u smislu donošenja odluka.

Sa eventualnim ulaskom i Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Srbije, jaz siromaštva će se samo produbiti.

Nikolaj Kavašnjikov, šef Odeljenja za političke integracije EU Instituta Evrope RAN, upozorava da će broj relativno siromašnih zemalja u EU rasti.

- To je veliki problem. Međutim, one se nisu mogle ostaviti napolju. Besmisleno je očekivati da će po nivou života stići zemlje zapadne Evrope, pošto se to najverovatnije za našeg života neće desiti - kaže on.
 

Ni takozvana stara Evropa nije u blistavoj situaciji, pa tako Italija duguje 20 odsto više nego što cela zemlja u godini proizvede, Grčka ima 130 odsto duga. Portugal se sunovratio, baš kao i Irska, a od potpunog sloma ih čuva samo činjenica da su dovoljno mali da im veliki novčanim infuzijama mogu pomoći - na kraći rok.

- Ne možemo da se pretvaramo da smo otkrili finansijski perpetuum mobile. Sada Irska ima probleme. Da li će sada Grčka njoj da pozajmljuje? Ili ko? Pa to ne može da funkcioniše. Za to su krivi u Evropskoj komisiji i neodgovorne rejting agencije. Sve te institucije su zatajile. Mi smo iskazali solidarnost sa grčkim građanima preko MMF-a i direktne pomoći - rekla je slovačka premijerka Iveta Radičova.

I čemu bi sad Srbija trebalo da se nada?

- Srbija očigledno u postojećim odnosima mnogo gubi i to materijalno, moralno, teritorijalno. Sve se svodi na obećanja EU ukoliko ispunimo uslove, od kojih je najveći broj u sferi nedostižne i neprozirne visoke politike. Za dobro Srbije je da se novi odnosi uspostave u sferi realno ostvarljivih ciljeva u trgovinskim odnosima, saobraćaju, obrazovanju, naučnoj razmeni i drugim sferama - smatra Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

A Srbija integracije sprovodi u bankrotu. Ove 2012. godine na otplatu duga mora da ode čak 3,6 milijardi evra, deficit budžeta je 1,5 milijardi evra, a država nam košta 5,1 milijardu evra koje jednostavno nema u budžetu. Privreda duguje 20 milijardi evra, građani duguju šest milijardi. Krvna slika Srbije u evropskim integracijama u najmanju ruku je veoma loša, pa je logično nametanje pitanja može li, i treba li država i dalje da stremi ka ulasku u EU.