Čovek koji je preživeo Titanik

Sa nešto malo para u džepu, tada 16-godišnji Stojko je u poslednjem trenutku u engleskoj luci Sautempton kupio kartu od jednog sveštenika koji je bio sprečen da putuje. Njegova sreća i nada u bolji život kratko su trajali.

U noći 15. aprila 1912. godine Titanik je udario u santu leda i potonuo u hladne vode Atlanskog okeana zajedno sa 2.238 putnika. Srećom, među 706 ljudi koji su se spasli našao se i Stojko Kajević. Kada je brod počeo da tone, on je skočio u okean. Prvo se uhvatio za jedan čamac na kome su, kako je opisao, bila neka gospoda. Molio je i kumio ih da ga izvade iz vode i prime u čamac, ali su oni to odbili. Iscrpljen i na kraju snage, Stojko je uspeo da se zakači za jedan prevrnuti čamac. Tu ga je našao i od sigurne smrti spasao izvesni oficir Loj.

Ovu priču znaju stariji žitelji Čučera, sela na Skopskoj Crnoj Gori nastanjenog Srbima. Sada je prepričavaju i mlađim pokoljenjima.

- Stojko je bio moj pradeda i sećam ga se kao kroz maglu. Priča o njemu se prenosi sa kolena na koleno, kao i to da ga je spasao neki oficir Loj, koji je u svoj čamac ukrcao još 12 ljudi. To sam čuo od mog oca. Nažalost, u vreme rata kuća u kojoj smo živeli je bila opljačkana, pa nemam nijednu fotografiju dede. Ni od njegove kuće ništa nije ostalo - kaže 60-godišnji Živko Kajević.

Nekoliko kuća od njegove živi Trajanka Kajević-Lulević, koja je se seća da se Stojko vratio u Čučer 1948. godine i odmah zaposlio u jednoj skopskoj firmi.

- Vratio se u rodno selo, ali ga je jedna od njegove tri ćerke, mislim da je bila pilot, nagovorila da se vrati u Ameriku. Tamo je u Čikagu i umro u 80. godini života. Bio je uvek vedar i nasmejan, a ljudi su ga zvali Debeli zbog njegovih 200 kilograma - priseća se ova 80-godišnjakinja.

Putnik treće klase U Kuzmanovom dnevniku ostalo je zapisano da je Mile Smilevski imao 37 godina kada se ukrcavao na brod. Prijavio se kao poljoprivrednik. Putovao je trećom klasom, a broj njegove karte koju je platio 8,13 funti bio je 315037. Taj podatak se može naći i u arhivi Enciklopedija Titanik, ali je nepoznato šta se desilo sa njegovim dve godine mlađim bratom Jankom. Neki veruju da se on na brod ukrcao kao slepi putnik da bi braća uštedela neku paru, ali u tu priču ne veruje njihov rođak Kuzman.

Jedinog Makedonca koji je preživeo udes Titanika seća se i najstarija žiteljka Čučera, 92-godišnja Zvezda Zvezdanovski, čija je majka bila bratanica Stojka Kajevića.

Sreću Stojka Kajevića nisu imali braća Mile i Janko Smilevski iz sela Tresonče blizu Mavrova na zapadu Makedonije. I oni su sanjali o obećanoj zemlji Americi, ali na cilj nikada nisu stigli.

U Tresonču i danas živi jedan od potomaka Mileta i Janka Smilevskog, najstariji učitelj u selu, Kuzman Kržaloski. U đački dnevnik pedantno je beležio detalje o sudbini Mileta i Janka koje mu je pričao njegov otac.

- Miletova i Jankova majka je bila sestra moga dede. Zvala se Trena, a kada je čula da joj deca hoće da idu u Ameriku, za to nije htela ni da čuje. Moj deda ju je, ipak, ubedio da ih pusti - priča Kuzman.

Imali su dućan u Solunu, družili su se sa trgovcima, govorili srpski, bugarski, turski, vlaški, albanski. Iz Soluna su otišli u Francusku, odande u Englesku i tu se ukrcali na Titanik.

- Prošlo je tri meseca, a od Mileta i Janka ni traga ni glasa. Jedno jutro njihova majka Trena je došla kod mog dede, počela da plače i da ga moli da pokuša da sazna šta se desilo sa njima. "Brate", rekla mu je,"čudan san sam sanjala. Puno ljudi vezanih užetom plove u mutnoj vodi, a iznad njih crni oblaci. Evo, i ker ispred kapije danima zavija. Ovo nije dobar znak" - zabeležio je Kuzman priču svoga dede, čije ime sada on nosi.

Nekoliko dana kasnije, Trenin brat je otputovao u Solun, a odande se vratio sa lošim vestima - Titanik je potonuo.

- Kada je Trena čula za nesreću, danima nije prestajala da plače i proklinje tu daleku zemlju veleći da je Amerika za nju čemer(ika) - veli Kuzman.

Tela Mileta i Janka nikada nisu pronađena.