Kineskinja tuguje zbog dečka Lazara

"Idem kod babe i dede, gde mi žive dve starije sestre i brat, ali će mi biti teško da se odvojim od Sare, dve Petre, ali i Kiki koja mi je najbolja drugarica", rekla je ta devojčica za ''Večernje novosti''.

Osim od društva i roditelja, žao joj je što će se odvojiti i od tri godine mlađe sestre od tetke Ane, takođe Kineskinje rođene u Prokuplju, ali i nekoliko godina starijeg Lazara, za koga stidljivo priznaje da joj je momak...

"Tužna sam i zbog toga što neću ovde proslaviti svoj šesti rođendan, četranestog januara. Govorim srpski, jer mi je lekši i bolje ga znam od kineskog. Znam da brojim do sto i na srpskom i na kineskom, na srpskom znam većinu slova, a na kineskom ne."

Dok u radnji njenih roditelja skreće pažnju kupaca, Lina ocu i majci često prevodi zahteve mušterija.

Navikla na život u gradu na Toplici, gde obožava da se druži sa decom i vozi bicikl, uz osmeh priznaje da je zavolela i srpsku hranu i da najviše voli da jede pljeskavice, a na samo spominjanje pirinča se namršti...

Roditelji malene Line došli su u Prokuplje pre šest godina iz Pančeva i tu otvorili radnju. Njena majka Šo kaže da im posao ide solidno i da i njima teško pada što će se na neko vreme rastati od mezimice. - Doći ću ja na raspust - više pita nego što obećava, ispitivački gledajući majku u oči simpatična Lina dok pevuši pesmicu na srpskom jeziku.

Počev od 2003. godine, kada je prvi rođeni Kinez upisan u matične knjige rođenih, pa do danas, u prokupačkoj opštini rođeno je desetak kineske dece. U matičnoj službi kažu da se u proseku svake godine rodi po jedno dete u desetak porodica koje tu već gotovo deceniju žive i rade. Iako se u matične knjige upisuju pod kineskim imenima i prezimenima, većina njih uz ta dobija i srpska imena, poput Nikole, Marka, Ivane...