Učenici spasili život profesorki
- Svima sam neizmerno zahvalna a posebno ortopedu Nikoli Fabriju koji me je operisao i čije sam stope ljubila posle operacije. U bolnici sam provela pet dana i desetak dana ostala u Bolonji a onda sam se u oktobru vratila u Požarevac. Na kontroli u Bolonji bila sam u novembru i tada mi je rečeno da sve ide po planu, da nove kosti lepo srašćavaju i da obnavljanja tumora nema. Štake sam ostavila, sada normalno hodam a nova kontrola očekuje me u martu iduće godine - priča vesela profesorka Marija koja sa nestrpljenjem očekuje susret sa đacima u drugom polugodištu.
Marija je pre neko veče prvi put od odlaska na operaciju posetila Gimnaziju. Susret je bio dirljiv, a nisu izostale i suze radosnice. Danijela Žukovski direktor Gimnazije kaže da je za kolektiv pojavljivanje Marije bilo iznenađenje.
- Svi smo verovali da će ona uspešno da savlada tešku bolest i ponovo se vrati u naš kolektiv. Svi smo zbog toga srećni a naročito učenici njenog odeljenja III/3 koji su do sada promenili nekoliko odeljenskih razrednih starešina, - kaže direktorka Žukovski.
Njen povratak u školu sa nestrpljenjem očekuju učenici III/3 kojima je ona razredni starešinaa a po povratku sa operacije oni su je prvi posetili u njenoj kući.
- Kada sam izašla sa štakama videla sam sve svoje učenike, njih 33, i svako je držao u ruci crveni balon u obliku srca. Doneli su i sokove i veliku tortu, koju su same umesile devojčice, na kojoj je pisalo “Voli vas vaše III/3.” Iako sam imala bolove stisla sam zube i sa njima ostala čitav sat i tu održala jedan razredni čas, - kroz suze priča srećna profesorka.
Učenica Dragana Grujić kaže da su po saznanju o kojoj se bolesti radi bili tužni ali da ih je profesorka bodrila i govorila da će sve biti u redu.
- U njenom odsustvu imali smo dve zamene razrednog starešine ali nas niko nije razumeo kao ona. Ona je sa nama umela da rešava sve probleme, da nam daje pametne savet i usmerava nas, ukratko to je razredna koju bi poželeo svaki učenik, hvali je učenica Dragana.
Operacija i lečenje u Bolonji koštali su više od 15.000 evra. Toliki novac Marija sama nije mogla da obezbedi i zato je svima koji su joj pomogli poslala pisma zahvalnosti sa specifikacijom troškova. Posle toga bilo je i onih firmi koje su ponudile novu pomoć.
- Sada sam na pozitivnoj nuli i mislim da ću od svoje profesorske plate moći normalno da živim. Na kontrole odlazim redovno i uvek se prijatno iznenadim kada vidim kakvu oni pažnju i brigu posvećuju pacijentu. Lekar Nikola Fabri, koji me je operisao, sve pacijente obilazi pre i posle podne a nekada dolazi i u večernjim satima. On mi je dao broj svog telefona i mejl adresu i sa njim sam stalno u kontaktu i obaveštavam ga kako se oporavljam a on mi daje savete. Zahvaljujući tome ja nepuna tri meseca posle operacije hodam i svima sam im neizmerno zahvalna, ističe Marija.