Dnevno se 20 do 30 vozila osigura na prelazima
"Prva tri dana primene imamo promet i premije se plaćaju. Promet nije veliki, kako su mnogi očekivali. To je dnevno nekih 20 do 30 premija (polisa osiguranja)", rekao je on.
Manić je podsetio da je u ponedeljak, 26. decembra, na prelazima Merdare i Končulj na administrativnoj liniji počelo naplaćivanje polise osiguranja za vozila sa Kosova koje košta 100 evra, bez poreza od pet odsto i koja važi 30 dana.
"Osiguranje važi za sva vozila sa Kosova - i sa registarskim oznakama KS i RKS. To je uobičajeni način i takav tip osiguranja naplaćujemo za sve registarske oznake koje ulaze u Srbiju, a koje nisu srpske i ne poseduju 'zeleni karton", rekao je on.
Manić je rekao da se ta vozila smatraju neosiguranim i istakao da se premija naplaćuje kako bi iz novca koji se prikupi bili obeštećeni građani Srbije i vozači u slučaju saobraćajnih udesa koje izazovu vozila sa kosovskim registracijama.
"Takav režim je poznat svuda u Evropi i svetu, i nismo primenili ništa što ne postoji negde drugde", istakao je generalni sekretar UOS.
Manić je najavio da će se 16. januara u Beču nastaviti pregovori sa "takozvanim Nacionalnim biroom osiguravača iz Prištine" o načinun naplate osiguranja za motorna vozila na administrativnim prelazima.
On je izrazio uverenje da će "nekakav dogovor biti postignut", ali da ne očekuje dogovor o teritorijalnoj važnosti polise koji su predložili predstavnici osiguravajućih kompanija sa Kosova.
"Mi smo predložili da se potpiše sporazum o kontroli, odnosno prevenciji prevare osiguranja, čime bi se značajno smanjio rizik od prevara, pa bi samim tim najverovatnije bila smanjena i premija osiguranja", rekao je generalni seretar UOS.
Manić je istakao da je bio apsolutno neprihvatljiv predlog kosovske strane o proširenju teritorijalne važnosti polise, odnosno da UOS prizna polise koje su izdala društva sa Kosova, a da kosovska društva priznaju polise izdate u centralnoj Srbiji.
"Problem je što se takvo rešenje zasniva na pretpostavci da će njihova društva normalno plaćati sve nastale štete. Mi za sada nemamo pozitivna iskustva kada su oni u pitanju, jer štete koju pričine njihova vozila osiguravajuća društva uglavnom ne plaćaju", rekao je on.
Napominjući da je procenat neosiguranih vozila u Srbiji izuzetno mali, a na Kosovu i Metohiji jako veliki, Manić je rekao da se postavlja realno pitanje šta da se radi sa vozilima koja nisu osigurana, a koja pričine štetu.