"Beneton" ili "Serđo Takini" kupuju "Prvi maj" Pirot
Pojedini potencijalni partneri su Agenciji za privatizaciju uputili i pismo o namerama, posle čega su obišli pogone "Prvog maja".
- Postoje dve mogućnosti, prva da se "Prvi maj" proda po ekonomskim, odnosno proizvodnim, neproizvodnim i uslužnim celinama i da na taj način fabrika sa 1.550 radnika postane nečiji privezak, i druga, mnogo ozbiljnija, koja nam više odgovara i koja je ekonomski opravdanija i logičnija, da se privatizuje u paketu. Za ovakav vid partnerstva zainteresovan je i italijnski "Beneton", zatim modni gigant "Serđo Takini", ali i slovenačko-engleska kompanija "AH", koja je privatizovala "Muru" - kaže Krstić.
Dali pod hipotekuKrstić kaže da je sa fabričkim sindikatima potpisan protokol prema kome su pojedini dugovi radnicima iz ranijeg perioda konvertovani u hipotekarno pravo na lokalima u maloprodajnoj mreži. To praktično znači da bi poverioci među radnicima u privatizaciji bili namireni. |
On dodaje da je "Prvi maj" od nekadašnjih poznatih giganata sa područja SFRJ jedini preživeo tranzicioni period, i da je posle raskida prve privatizacije postao preduzeće koje ostvaruje profit i može samostalno da radi na tržištu.
- Prošle godine smo na tržište EU izvezli robe u vrednosti od tri miliona evra, a ove će to biti oko pet miliona, što znači da je izvoz veći za nekih 80 odsto. Radimo za poznate modne kuće, kao što su "Borteks" sa Malte, "Drajkon" iz Nemačke, češki "Park aveni" i "Lubijen" iz Italije. Nema nikakvih pauza u proizvodnji od po tri - četiri meseca, kao što je to ranije bio slučaj. Nedavno smo zaposlili 50 mladih radnika, a ukoliko bi se pojavio ozbiljan parnter, mogli bismo na novim linijama u bivšoj hali trikotaže, koja je jedna od najmodernijih, da primimo još 500 tekstilaca. Prosečne zarade od oko 20.000 dinara sa toplim obrokom su redovne i za tekstilnu granu sasvim solidne - naglašava Krstić.
"Prvi maj" uglavnom radi takozvane lon-poslove, odnosno uslužno krojenje i šivenje. Repro - materijal dobija od naručioca posla. Kad bi naša tekstilna industrija mogla da proizvede kvalitetne štofove, verovatno bismo radili i od vlastitih materijala, što je neuporedivo isplativije. Međutim, poremećaj u srpskom tekstilnom lancu je takav da gotovo ne postoji nijedna predionica ili tkačnica, koja je nekada proizvodila vrlo kvalitetne štofove od australijske vune. Identično je u oblasti trikotaže.