Crnogorski premijer piše depresivnu poeziju

Premijerovu drugu knjigu, izdala je "Nova knjiga" iz Podgorice, a u tiražu od 1.000 primjeraka štapao novosadski "Artprint".
 

Nakon udarca Besciljno lutam Tražim Mada nisam siguran Da znam šta U ledenoj pustinji Gubim dah I svijest mi Postaje mračna Želim li te Trebaš li mi Odgovore znam Iako nestajem

Srpski pesnik i književni kritičar Saša Radojčić vidi novu Lukšićevu poeziju kao srodni nastavak prve zbirke, "Knjiga smijeha", koja je izazvala veliku pažnju javnosti i medija, iako se kritičari i nisu utrkivali da je vrednuju.

Radojčić, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, pokušao je da odgonetne čega se to poetin glas boji i zašto. On drži da zebnja premijerovog pesničkog Ja nije čista, "primesa lišena emocija".
 

Svojom formom, nove pesme Igora Lukšića ne odstupaju mnogo od prve zbirke, u šta se čitaoci mogu uveriti, po ceni od 9,70 eura.

Lukšić je prvu zbirku, "Knjiga smijeha", objavio pre deset godina, u malom tiražu koji je uglavnom razdijeljen prijateljima, da bi drugo izdanje publikovao početkom 2011, neposredno pošto je došao na mesto predsednika Vlade Crne Gore.

Da li zbog autorove javne funkcije ili radoznalosti crnogorske književne publike, premijerova poezija je u martu bila najtraženija knjiga u Gradskoj knjižari, što je prava retkost za jedno pesničko izdanje.

Lukšić je na podgoričkoj promociji rekao da je njegovo pismo postmoderno i deo filozofske "potrage za smislom koja se nikada neće završiti".