Pregrejana planeta (3): Najsušniji novembar za 130 godina

Najsušniji novembar je sve do sadašnjeg bio 1920. godine, kada je palo 10,2 litra po kvadratnom metru. Po još jednom kriterijumu je minuli novembar fenomen. Bilo je čak 95 sunčanih sati, što je 75 procenata više nego što je uobičajeno za ovo doba godine!

Meteorolog Jens Hofman ukazuje na još jednu pojavu - naime, u nižim krajevima zemlje i pored reka bilo je hladnije no obično, što je dovodilo do guste magle.

To je na severu zemlje uzrokovalo više masovnih sudara. Na drugoj strani, na planinama su polja visokog pritiska donela gotovo prolećne temperature i suvo vreme. U Gornjoj Bavarskoj je gorela i šuma, što je prava retkost u ovo doba godine. Vetra, koji bi ove dve vazdušne mase - hladnu i toplu - pomešao i uravnotežio, uopšte nije bilo, pa je u gradovima rastao nivo zagađenja. U mnogima su prekoračene dozvoljene vrednosti za period duži od 50 dana (dozvoljeno je 35 dana po evropskim standardima). U tome je prednjačio Gelzenkirhen u rurskoj oblasti, gde su u toku od 78 dana zaredom zabeleženi štetni gasovi.
 

Početkom decembra na planinama skoro nije bilo snega. Na Cugšpicu, najvišem vrhu Nemačke, bilo ga je manje od 20 centimetara.

Pregrejana planeta    Zimska suša na Balkanu Presahlo devet od 10 izvora

Zbog pada vodostaja, rad hidroelektrana je smanjen do 30 procenata. Saobraćaj na velikim rekama se odvija teško, a na pojedinim delovima Rajne su brodovi mogli da plove samo ako smanje količinu tereta. Rečni prevoznici u Rajnland-Falcu i Severnoj Rajni-Vestfaliji se žale da im se ne isplati da se brod kapaciteta od 4.000 tona natovari teretom od samo 1.000 tona. Plovidba je bila moguća samo na vrlo uskim prolazima, jer najveća dubina na pojedinim mestima iznosi svega dva metra. Da je suša potrajala, Rajna bi pala na jedan metar, što bi u potpunosti blokiralo rečni saobraćaj.

Ako ne bude snega preko zime, koji bi topljenjem u proleće doneo vlagu u zemlju, u vreme kada je ona biljkama najviše potrebna, moglo bi da bude problema za ratare, upozoravaju poljoprivredni eksperti. Suša je, ako nikom drugom, a ono bar građevinarstvu išla naruku, pa je zabeležen porast delatnosti u ovoj branši za oko sedam odsto, jer nijedno gradilište nije moralo da se zatvori zbog leda i snega.

Prošle nedelje je većinu zemlje zadesio orkan Joahim, koji je doneo oluju i kišu pomešanu sa snegom. I pored nanetih šteta, Nemcima je donekle laknulo što je zaustavljena sušna jesen.
 

Ekstremno vreme u Evropi Jug Poljske takođe trpi posledice ekstremne suše. U pojedinim regionima Karpata još od avgusta nije pala kap kiše, pišu poljski mediji. U brdskim selima je ponestalo vode za piće, pa vatrogasci dopremaju vodu u cisternama. Oko 10.000 ljudi je ostalo bez struje. Poljoprivrednici strahuju da će rod iduće godine biti manji za oko 20 odsto. Talasi od 20 metara U Skandinaviji i na severu Evrope besne oluje. U Danskoj je duvao orkan brzine 32 metra po sekundi, najjači zabeležen u proteklih godinu dana. U Norveškoj su talasi visoki 20 metara koštali života dvojicu članova jedne televizijske ekipe, koji su snimali na obali. Jake oluje su uobičajene za ovo doba godine, uveravaju vremenski eksperti, ali je ipak mnogo šta neobično u ovogodišnjoj zimskoj slici.   Proleće na Alpima Zelene livade i tek ponešto snega kao u ovo doba u austrijskim Alpima nisu zabeleženi za proteklih 150 godina, pa turistima ostaje da pešače umesto da se skijaju. Meteorolozi ovako toplo vreme objašnjavaju klimatskim promenama, koje su počele sa dobom indstrijalizacije i koje su tokom proteklih decenija dobijale na intenzitetu.