Srbija može da predsedava OEBS-om pod uslovom...
Na ministarskom sastanku OEBS u Viljnusu, 7. decembra, Srbija i Švajcarska podnele su zajednički zahtev i formulisale načela saradnje tokom sukcesivnog predsedavanja OEBS-om 2014. (Švajcarska) i 2015. (Srbija).
U dokumentu nazvanom "Principi saradnje", u koji je agencija Beta imala uvid, navode se prioriteti švajcarskog (2014) i srpskog predsedavanja (2015) i izražava spremnost dve zemlje da sačine zajednički dvogodišnji plan rada, kao i da sarađuju u sastavljanju agendi za predsedavanje.
Ovaj za OEBS potpuno novi model saradnje dve zemlje koje jedna za drugom predsedavaju OEBS-om rezultat je nastojanja zapadnih zemalja da se, ako bi Srbija preuzela predsedavanje OEBS-om, ograniči uticaj Beograda na pitanja vezana za Zapadni Balkan, odnosno Kosovo i Metohiju.
Zapad je naime pokušao da nagovori Švajcarsku da preuzme kandidaturu Srbije za predsedavanje, na šta je Švajcarska pristala, ali pod uslovom da Srbija bude predsedavajuća neposredno pre ili posle nje, zbog toga što joj je, kako tvrde diplomatski izvori, potreban glas Beograda u Svetskoj banci.
Zapadne zemlje tražile su takođe da se Beograd obaveže da će pitanja vezana za Zapadni Balkan u najvećoj meri prepustii Švajcarskoj.
Na insistiranje Nemačke i SAD u zajedničke principe koje su potpisali Kalmi-Rej i Jeremić ubačen je stav koji kaže da će dve zemlje "zajednički imenovati predstavnike, ali će specijalni predstavnik za Zapadni Balkan, čiji će mandat obuhvatati poltička pitanja i operacije na terenu biti Švajcarac".
Jeremić se navodno oštro protivio ovoj formulaciji kojom se faktički ograničava mogućnost da Beograd utiče na odluke OEBS na Zapadnom Balkanu, ali je na ubeđivanje Švajcarske ipak pristao kako ne bi doveo u pitanje i samo predsedavanje.
U načelima o saradnji Švajcarske i Srbije tokom sukcesivnog predsedavanja OEBS-om piše i da će dve zemlje "radi bolje koordinacije u suočavanju sa krizom ili konfliktom za koji bi jedna od njih bila direktno zainteresovana, tražiti savet od one druge".
Na sastanku u Viljnusu Kalmi-Rej je rekla da je zajednička kandidatura za sukcesivno predsedavanje Švajcarske i Srbije "inovativni pristup čija je prednost to što stvara dugoročne okvire i uspostavlja kontinuitet u naporima OEBS da se suoči sa izazovima po evropsku bezbednost".
"Sigurni smo da će predložena formula predstavljati koristan doprinos jačanju poverneja među državama članicama što je neophodno ukoliko želimo da ostvarimo realan napredak u rešavanju napetosti i konfliktnih situacija koje nažalost i dalje postoje", rekla je švajcarska ministarka.
Kako je objavljeno na sajtu OEBS, Kalmi-Rej je takođe izrazila uverenje da će Srbija opravdati poverenje koje bi joj bilo ukazano izborom za predsedavajućeg OEBS što bi dodatno doprinelo stabilizovanju situacije na Zapadnom Balkanu.
Švajcarska ministarka rekla je i da zajednička kandidatura Švajcarske i Srbije za sukcesivno predsedavanje ima široku podršku među zemljama članicama OEBS.
U Viljnusu međutim nije doneta nikakva odluka o tome zbog, kako navode izvori Bete, protivljenja Albanije. O zajedničkoj kandidaturi Švajcarske i Srbije moglo bi se raspravljti u februaru.