Božići ostaju na dnu života

RODITELJI BOLESNI, DECA PREPLAŠENA: Porodica Božić

Ali, nemaju Božići problema samo sa stambenim uslovima. Gordan, nekad najmlađi vojnik u Vojsci Republike Srpske i njegova supruga su teško bolesni i iz dana u dan sve manje sposobni da se brinu o svojoj deci.

Sve nevolje sveta svalila se na Gordana, Desanku i njihovo četvoro maloletne dece - Slađana, Mladenku, Željku i Srđana.

Nedavno smo ih posetili uoči Nikoljdana. "Vesti" su već pisale da su im Zeničani, koji su organizovali humanitarno veče u Melburnu, poslali 700 australijskih dolara, nedugo potom i parohijani crkve Sveti knez Latar iz Aleksandrije kraj Sidneja 200 dolara, a isto toliko za njih je izdvojio Bogdan Kanazir iz Sidneja. Suma pozamašna, a Božići ćutljivi, gotovo da reč nisu progovarali. Na pitanje šta se događa, Gordan je odnekud doneo jedan plavi koverat.

PLATIĆU ADVOKATE ZA DESANKU: Gordan sa suprugom

- Desanka mora na Sokolac, mora šest meseci u onaj psihijatrijski zatvor. Kaznili je zbog onoga što me pre dve godine polila vrelom vodom. Ja sam joj oprostio, svi su joj oprostili, osim države! Nju će to ubiti. Ko će brinuti o deci? I ja sam mnogo bolestan. Svašta mi pada na pamet! - govorio je Gordan pokazujući rešenje u kome je stajalo da Desanka 28. decembra mora da se javi u Neuropsihijatrijsku kliniku na Sokolac radi psihijatrijskog lečanja u trajanju od šest meseci.

Desanka ništa nije govorila. Sedela je na krevetu i nemo zurila u zid. Deca su takođe ćutala. Prostorija u kojoj su se nalazili bila je ispunjena vlagom i mirisom ustajale hrane. Iz susedne prostorije dopirao je smrad.

- Zašto ne provetrite ove prostorije, zašto se se svi nabili u ovu sobu, izađite malo napolje, podignite se malo! - bile su naše molbe na koje su Božići reagovali sleganjem ramenima.

Gordan i Desanka su teško bolesni. Kako je konstatovano u nekim od njihovih medicinskih nalaza sa Neuropsihijatrijske klinike na Sokocu, oboje boluju od duševnih bolesti iz grupe šizofrenije. Gordan je nesposoban za rad, a Desanka, uprkos svim zdravstvenim problemima, delimično uspeva da pomaže deci oko škole.

- Mučimo se, borimo, deca idu u školu, nisu gladna, ali sve smo slabiji, nemamo više snage, ne znamo šta nas čeka sutra, prekosutra - govori tiho Gordan, priznajući da sve svoje tuge i razočaranja često utoli u čašici rakije.

Gordanova tuga

Na nekoliko kilometara od napuštene vojne barake u Vardištu nalazi se Mokra Gora i velelepni Drvengrad Emira Kusturice. Dvadesetak kilometara od Vardišta, na višegradskom ušću Rzava u Drinu, Kusturica gradi i kameni grad, Andrićgrad. Građevinski kamioni svakodnevno tutnje magistralom ispod barake. Gordan kaže da je zdrav i da bi radio na građevini kod Kusturice.

- Najteže mi je što ne radim. Ali, kako ću kad ne mogu lopatu da dignem? Još mi je u telu mnogo gelera iz rata koje nisam izvadio. Kad kažem lekarima da me boli, oni kažu da ćutim, da ima i gorih slučajeva - žali se Gordan.

Ipak, nismo se mogli oteti utisku da je običan čovek danas u Bosni zaslužio malo više pažnje. Andrićgrad je lako sagraditi, ali treba sagraditi državu u kojoj neće bivši najmlađi vojnik VRS i njegova supruga, oboje teško oboleli, živeti u paklu sa četvoro maloletne dece.

Muzička i novčana čestitka

Anonimna čitateljka iz Sidneja poslala je 100 australijskih dolara Božićima i čestitala im predstojeće novogodišnje i božićne praznike.

- Znam da nije mnogo, ali Božićima smo nedavno takođe poslali nešto novca. Važno mi je da ovaj prilog stigne pre praznika i muzička čestitka popravi im raspoloženje. Bila sam u situaciji da nemam ni paru kod sebe, a svi oko mene se spremaju za doček Nove godine. Taj osećaj izolovanosti i bespomoćnosti i sada me ponekad prati - rekala je novinarima Humanitarnog mosta čitateljka iz Sidneja koja na muke Božića ne zaborvalja.

Ko će spremiti božićni ručak?

Sa željom da Desanka Božić pripremi svom suprugu i deci božićni ručak po pravoslavnim običajima i da praznik u zdravlju i miru proslave, Đorđe Čordašević iz Toronrta poslao je 50 kanadskih dolara na njeno ume.

Nažalost, Gordan ili neko od rodbine izneće deci hranu na sto, a majka Desanka Božić će preležati u bolničkoj postelji, ošamućena lekovima.

Božići danas žive od 180 evra dečjeg dodatka i pomoći koju im povremeno pošalju čitaoci "Vesti" iz celog sveta. Čini se, međutim, da je novac poslednja stvar na svetu koja je potrebna ovoj porodici koju je sudbina bacila na margine života, u poslednju memljivu bosansku rupu.

Gordan je izvadio dobijeni novac iz koverte, zapalio cigaretu i pogledao prema Desanki:

- U ponedeljk ću da odem u Višegrad, da potražim kakvog dobrog advokata, da mu lepo platim i zamolim ga da nekako preko suda odloži Desankin odlazak na Sokolac. Šta drugo da radim? - pitao je Gordan ne dobijajući odgovor ni od koga, najmanje od četvoro mališana u čijim očima se već mogu primetiti tragovi svakodnevnog života u kući strave i užasa.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Osim povremeno Crvenog krsta iz Višegrada, Božiće niko ne posećuje. Iako se njihov slučaj nalazi u fiokama višegradskog Centra za socijalni rad, službenici ovog centra su više puta rekli reporteru "Vesti" da su u slučaju Božića potpuno nemoćni i da je to posao za druge državne organe.

Gordan, Desanka i njihova deca doselili su se u napuštenu vojnu baraku pre skoro osam godina, kada su silom prilika morali da napuste staru kuću u Gordanovom selu. Teški životni uslovi, nemaština, osećaj zaboravljenosti, a pogotovo brojne proživljene ratne traume učinili su svoje. Gordan i Desanka su se razboleli, a onda je jedne noći pre dve godine, slomljena od bolesti i tiranije supruga, Desanka polila Gordana vrelom vodom. On je završio na Odeljenju plastične hirurgije bolnice u Foči, a ona na Neuropsihijatrijskoj klinici na Sokocu. Od tada su njihove muke i bolest sve veće, iako donacije čitalaca "Vesti" ne prestaju da stižu posredstvom naše redakcije ili direktno u Vardište.

I deca su sve veća. I njihovi strahovi su sve veći. Ali, ni malim ni velimim Božićima, jednostavno, nema ko da pomogne. Oni su prepušteni na milost i nemilost života.