Srpska baština na đubrištu (3): Kupatilo za paukove i škorpije

Po Vranju se tada seirilo da još nisu ispili čaše šampanjca u čast dobro obavljenog posla, a nadležna vlast je obelodanila da sanitarni čvor nije u funkciji, baš kao ni električne instalacije.

Nakon samo nekoliko nedelja, pojavila se vest da se u Amamu pojavila i vlaga! Obrazloženje je bilo više nego banalno. Ne bi bilo vlage da je u zgradi napravljen sistem za grejanje za koji je trebalo izdvojiti još desetak hiljada evra.

Amam je sagrađen krajem 17. veka. Ovakvom autentičnom građevinom iz turskog doba mogu se pohvaliti još samo Skoplje, Sarajevo, Beograd i Prizren. Građen je od tesanog kamena i opeke, a sastoji se od svlačionica, mesta za kupanje - halvata i rezervoara za vodu - hazisa. Na krovu, prekrivenom ćeramidom, nalazi se pet kupola sa staklenim okulusima, preko kojih se osvetljava unutrašnjost.

Sofkino kupanje   Poznavaoci književnog dela Bore Stankovića pamte da se baš u tom amamu kupala njegova najslavnija junakinja Sofka, a Stanković je to verno opisao na stranicama "Nečiste krvi". "Starije žene se tu kupaju, masiraju, mirišu i savetuju. Tu je i baba Simka, čuvena trljačica, Sofki, trljajući je i kupajući je, davala mađije, čari za muža pred prvu bračnu noć", zapisao je Bora.

Predstavnici UNDP-a, koji je u rekonstrukciju Amama uložio 60.000 evra, našli su se u čudu, jer su mislili da su učinili dobro delo, a ispalo je da su samo otvorili front za prepucavanje između Narodnog muzeja u Vranju i Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

Tako su jedni tvrdili da vlage ima, a drugi da to nije tačno, jer "tamo žive pauci i škorpije koji inače ne podnose vlagu".

Bilo je i zaključaka da "muzejskom kamenju vlaga ne može da smeta", pa onda genijalnih zaključaka da "ni Narodni muzej Srbije nema posetioce, pa što će Amam da ih ima".

Za sve to vreme Amam je ponovo počeo da se pretvara u obično smetlište. Kapija je razvaljena, zidovi zarasli u korov, vlaga se raširila kao korov, a počelo je da propada i ono što su stranci obnovili. E, onda je jedna od partija, kad je pre tri godine bila na vlasti u Vranju, odlučila da Amam pretvori u nacionalni restoran.

Toj ideji su se, pak, usprotivili mnogi gradski dušebrižnici, objašnjavajući da ne bi bilo primereno da se "šenluči i banči u spomeniku kulture". Od ideje se odustalo, a "spomenik kulture" je nastavio da propada.
 

Grad je kriv   - Zavod daje samo smernice kako treba da se izvedu radovi na rekonstrukciji, a Amam je vlasništvo grada, pa prema tome tamo treba potražiti odgovor na pitanje zašto nije otvoren za posetioce.   Dosad su tamo mogli da se održavaju koncerti kamernih orkestara ili da se organizuje neka manja izložba - tvrdi Miomir Stojanović, predstavnik niškog Zavoda za zaštitu spomenika u Vranju.

Bruka nadležnih je trajala do pre tri godine kada je počelo ponovo da se radi. Sredstva su obezbeđena iz fonda za javne radove.

- Majstori su uspeli da poprave krov i instalaciju. Radovi će biti završeni za šest meseci, a onda bi trebalo da bude dva puta nedeljno otvoren za posetioce.

Nadamo se da ćemo u njemu izložiti i našu zbirku arheoloških eksponata iskopanih na lokalitetu Kale kod Krševice - kaže Slađan Ivanović, direktor Narodnog muzeja u Vranju.

Amam je dat Muzeju na korišćenje. O tome zašto je svih ovih godina zatvoren i zašto se sada praktično renovira već renovirano, Ivanović ne želi da govori.

Tvrdi da to nije u njegovoj nadležnosti, te da je za Amam zadužen Zavod za zaštitu spomenika iz Niša.

A, da sve bude kao što je planirano, u Zavodu procenjuju da nedostaje još 40.000 evra.

Tih para, naravno nema, niti se ko usuđuje da ih traži od gradske uprave. U gradskom budžetu nema novca ni za plate zaposlenih u kulturi, koje kasne skoro dva meseca.

Ostaje jedino nada da se Amama ponovo sete neki stranci. Lokalne šaljivdžije predlažu da se u pomoć pozovu Turci. Uostalom, kažu, oni su ga pravili, red je i da ga poprave.

Sutra: Crepovi lete na prolaznike