Srpska baština na đubrištu (1): Gljivice nam jedu kulturu
Kako danas izgledaju kulturno-istorijski spomenici u Srbiji - prava slika je mahovinom obrasla skela oko Muzeja savremene umetnosti.
Svojevremeno je bilo potrebno čak šest meseci da se zamene polomljena stakla, pa su umetnička dela dobila - gljivice.
Kad se konačno sruše dvorci u Vojvodini, u prašinu će odneti deo građanske kulture. Malo bolje je prošla kuća brvnara kneza Miloša na Rudniku koja je srušena pre desetak godina, da bi prošle godine bila obnovljena prema pouzdanim crtežima i fotografijama.
Tik uz Lepenicu, u porti crkve, pokriven crepom i ciradom, čitavu deceniju truli čamac monoksil iz 7. veka nove ere.
Pre skoro milenijum i njime su Moravom plovili stari Sloveni, a danas, u centru Kragujevca, liči na istrulelu kladu za ogrev. Drevno plovilo otkriveno je 1954. godine u selu Crkvenac, u blizini Svilajnca. Čamac je nekako i preživeo do ulaska u 21. vek, a poslednjih 10 godina smo toliko kulturno "napredovali" da je završio pod nebeskim svodom i istrulio više nego čekajući desetine vekova u moravskom blatu.
Svi umru samo jednom, a veliki ljudi dva puta - jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina, zapisao je Ivo Andrić.
Od 890 spomenika liste UNESCO, u vlasništvu 148 zemalja, na teritoriji Srbije nalaze se: Stari Ras, Petrova crkva, Sopoćani, Đurđevi stupovi, Studenica, srednjovekovni spomenici na Kosovu (Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodica Ljeviška) i Gamzigrad-Romulijana. Po kriterijumima UNESCO, ovi spomenici predstavljaju neprocenjivu vrednost za čovečanstvo, a to podrazumeva i obavezu države prema njima.
Arheolog dr Marko Popović, predsednik Komisije za spomenike od izuzetnog značaja Srbije, kaže da je budžet koji Srbija izdvaja za kulturu neverovatno mali, daleko ispod potreba jedne evropske zemlje.
- Ako raspolažemo sa 100 miliona dinara (milion evra) godišnje za sve spomenike u Srbiji koje treba održavati, onda to ne može da se uradi kako treba - kaže Popović.
- S tim parama može da se uradi nešto konkretno tek na četiri ili pet spomenika. Trenutno se na godišnje održavanje Studenice izdvaja 8.000.000 do 9.000.000 dinara (80.000-90.000 evra), a na očuvanje Studenice 3.000.000 dinara (30.000 evra). Za pristojno održavanje ova dva manastira potrebno je od 200.000 do 300.000 evra.
Za Feliks Romulijanu u Gamzigradu izdvaja se godišnje oko 200.000 evra, dok bi bilo malo i 500.000 evra. Za Smederevsku tvrđavu se izdvaja oko 170.000 evra, ali za ovo izuzetno delo vojne arhitekture i spomenik srpske srednjovekovne države, teško postradale u dva svetska rata, treba bar dvostruko više.
Strane donacije su veoma male, a stižu uglavnom od SAD i Nemačke. Pošto će budžet za narednu 2012. godinu biti manji za petinu, Srbija se svrstava na samo dno po izdvajanjima za kulturu. Drugi problem su tajkuni.
Kulturna dobra Srbije:
Od izuzetnog značaja:
|
U Beogradu su radovi na obnovi prestoničkog dragulja Beogradske tvrđave stali jer ne postoji sluh gradskih otaca za ovaj vredan spomenik. Da stvar bude gora, prodata je najuža zona prestonice oko fabrike Beko, gde treba da nikne poslovni soliter koji će zakloniti pogled na Kalemegdan.
- Ne možemo da se borimo protiv moćnih biznismena, ali makar kulturno nasleđe u najužem centru prestonice mora da bude prioritet - upozorava dr Popović.
Loš menadžment unutar kulturnih institucija je još jedan od protivnika kulture, a jedan od primera je Kapija Karla Šestog na Kalemegdanu, za koju se smatra da je delo Baltazara Nojmana. Kapija je oronula, ne mogu se tražiti donacije - jer još nema projekta.
- Ne treba mi da idemo Putem rimskih careva i da se takmičimo u antičkom nasleđu sa na primer Italijom. To je samozavaravanje, mi moramo turistički da promovišemo ono što je nalepše i najvrednije - a to su freske u našim pravoslavnim manastirima. Mi imamo freske kakve nema ceo vizantijski svet. Srbija je zemlja fresaka. Ako turista hoće da doživi atmosferu pravoslavnog sveta od ranog 12. pa sve do 18. veka, onda je Srbija pravi izbor - kaže Popović.
Na održavanje starog jezgra grada Splita godišnje se izdvaja oko 670.000 evra. Samo na čišćenje i sitnije popravke gradskih spomenika Osijek godišnje izdvaja 27.000 evra.
Međutim situacija u susednoj Bosni i Hercegovini je slična kao i u Srbiji. Čak sedam kulturnih institucija od državne važnosti su na rubu egzistencije zbog nebrige države. O problemima Zemaljskog muzeja BiH, Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH, Kinoteke BiH, Historijskog muzeja BiH obaveštavaju još samo mediji.
Budžet austrijske prestonice za kulturu iznosi 236.000.000 evra, što je oko 2,1 odsto celokupnog budžeta grada. Taj novac ma kako izgleda veliki je odlična investicija, jer istraživanja pokazuju da se pare koje su dobro uložene u kulturu vraćaju u iznosu koji je dva ili tri puta veći od drugih prihoda.
Sutra: Istorijski arhiv - istorijska nakaza |