Sve dublji jaz između bogatih i siromašnih članica EU

Za prosečnu vrednost za EU uzet je pokazatelj od 100 jedinica.

Stvari najgore stoje u Bugarskoj i Rumuniji: ne dostižu čak ni 50 jedinica. Pored njih su se "ušančile" Litvanija i Letonija - između 50 i 60 jedinica.

Pokazatelji Poljske, Mađarske i Estonije premašili su granicu od 60. Češka i Slovačka se mogu smatrati skoro ljubimcima sudbine: one imaju po 80 i 74. Do prosečnog nivoa ne dosežu ni Portugal i Grčka. A Italija, kao njihov "brat" po dužničkoj krizi, ipak se čvrsto uklopila u 100 jedinica.
 

Na nivou koji je za ostale nedostižan, nalazi se Luksemburg sa čak 283 jedinice. Istina, njegovi građani uglavnom za život zarađuju van granica zemlje. Slede Holanđani, Skandinavci, Nemci i Francuzi.

Sva, kako je nazivaju, "Evropa sa evropskim korenima".

Ništa nije rešeno   EU je politički, a ne samo ekonomski projekat. Ideja ujedinjenja podrazumeva da su i relativno siromašne zemlje evropske. Bezuslovno, nagli porast jaza između bogatih i siromašnih zemalja bitno je otežao rad u EU. I u smislu preraspodele sredstava od bogatih siromašnima i u smislu donošenja odluka.

Nesklad EU mogao se zapaziti od samog početka, sa prijemom novajlija iz istočne i centralne Evrope, a tek se očekuje prijem novih kandidata čijim dolaskom će jaz između blagostanja i relativnog evropskog siromaštva samo porasti.

- To je veliki problem. Međutim, one se nisu mogle ostaviti napolju. Besmisleno je očekivati da će po nivou života stići zemlje Zapadne Evrope, pošto se to najverovatnije za našeg života neće desiti, tvrdi jedan od poznavalaca ove oblasti.

Nemci shvataju   Za sada, zvanična statistika sasvim tačno odražava osećanja građana, pa je 79 odsto Nemaca u nedavnoj anketi izjavilo da vidi sve dublji jaz između siromašnih i bogatih.