Srpski se i dalje šapuće

Poduhvat je od početka mirisao na nemoguću misiju, uz upozorenje kolega da ćemo se najverovatnije, umesto svojim automobilom beogradskih tablica, vratiti - autobusom.
Na to je i upućivala agresivna kampanja vladajućih stranaka u Hrvatskoj pred izbore koju je neko duhovito nazvao "povratak u vesele devedesete". Da je ova zamisao najverovatnije loša ukazivali su brojni bilbordi poređani pored besprekorno uređenog magistralnog puta od Knina ka Zadru. Na većini je bila HDZ, koja je kao na slajd projektoru poručivala domoljubima i veteranima rata da je sada najteže vreme za Hrvatsku i Hrvate.
Između tih panoa, po ogradama i nadvožnjacima - dekor su dopunjivale istaknute hrvatske zastave i posteri Ante Gotovine, negde samog, negde sa papom, pa u generalskoj uniformi ... Lepa dobrodošlica, nema šta!
Ali, lako bismo se izborili s plakatima da u Gračacu čelnicima zadarske županije nismo postavili jednostavno pitanje : "Da li je bezbedno ići u Zadar beogradskim tablicama?"

- Bez problema se sa srbijanskim tablicama ide ka Zadru, tako da tu nećete imati nikakvih problema - bio je izričit župan Zadarske županije Stipe Zrilić.

- Nema više zona nesigurnosti za život u ovom gradu i svako ko želi da se vrati, živeće bez bojazni. Uostalom, poslednjih godina nisu zabeleženi incidenti te vrste. Ljudi su uglavnom fokusirani na ekonomski aspekt življenja, a tamo gde su loši uslovi života nema ni Srba ni Hrvata - kaže Zrilić.

Ali, njegova zamenica iz redova srpske zajednice Rajka Rađenović,nije delila to mišljenje, mada tvrdi da sa županom ima odličnu saradnju.

- Iskreno, ne bih rizikovala da sam na vašem mestu. Jeste da su u pola godine bila samo dva ili tri uništena automobila sa srpskim tablicama, pa se i vama sada verovatno ništa ne bi dogodilo. Ali uvek ima huligana koji će, najverovatnije, čim vide srpske tablice, polupati auto - objasnila je Rađenovićka uz odličan kapučino u jednom kafiću u Gračacu.
 

S ovim podeljenim osećanjima ipak smo krenuli ka Zadru i sem što je naš automobil u celom gradu od oko 70.000 stanovnika imao tablicame iz Srbije, nije nam se dogodilo ništa loše, naprotiv, Srbi iz Zadra sa kojima smo razgovarali ni za živu glavu nisu dozvolili da platimo račun u jednom od kafića na samoj Rivi.

- Bezbednosna situacija je mnogo bolja i Srbi se zaista osećaju slobodnije. Uostalom, i vi možete da se parkirate gde poželite, ali zato i dalje na prste jedne ruke mogu da nabrojim sunarodnike koji su se od kraja rata zaposlili u državnoj službi. Lagao bih kad bih rekao da to nije zato što su Srbi - priznaje Veselko Čakić, sekretar gradskog i županijskog Veća srpske nacionalne manjine i potpredsednik Saveta za nacionalne manjine Vlade Hrvatske.

Sve nade u Evropi Željko Bajalica ne razmišlja o odlasku iz Hrvatske zato što je uveren da će ova zemlja, ulaskom u Evropsku uniju, za manje od nekoliko godina, doživeti ekonomski procvat. - Verujem da će Hrvatska profitirati ulaskom u EU i da će se ekonomska situacija radikalno poboljšati, što znači da će i Srbima biti mnogo bolje nego sada - kaže Bajalica.

- Rešavamo polako i problem obnove kuća i povratka stanova, ali šta sve to vredi ako mladi ljudi sa porodicama ne mogu da se zaposle. U privatnom sektoru ima pomaka, ali mali broj preduzeća uopšte radi - veli Čakić i dodaje još jedan, ozbiljan problem.
 

- Problem s tačnom evidencijom Srba u Zadru i okolini jeste što dobar deo ne želi da se izjasni da su Srbi. Otići će oni na kafu sa nama, pomoći ako nešto treba, ali se nikada neće javno izjasniti o svojoj nacionalnosti, što iz straha, što zbog trauma iz rata. Neki put je taj njihov strah opravdan, a nekada nije - veli Čakić.

Prema popisu iz 1991. godine, na području zadarske županije je živelo oko 50.000 Srba, a po popisu iz 2001, ukupno ih je bilo oko 5.300.

- Sada nas je na ovom području oko 10.000, s tim što u samom gradu živi između 3.500 i 4.000 Srba, a pre rata nas je bilo oko 15.000. Oni koji su se vratili uglavnom su stari, a mladi su ili u Srbiji ili od Amerike do Australije. Kao u Bajaginoj pesmi... - veli 65-godišnji Milorad Matić, član Županijskog veća srpske manjine.

- Neki koji su i dalje u Zadru su u međuvremenu promenili veru. Znamo da su njihovi preci bili Srbi, da su se i oni tako izjašnjavali, ali više ih nema na biračkim spiskovima za manjinske liste - kaže Matić.

Četrdesetčetvorogodišnji Željko Bajalica je po svemu fenomen. Ne samo što je jedan od mlađih Srba u Zadru, već ima državni posao i povrh svega toga, kao bivši milicioner, posle rata se zaposlio kao obezbeđenje i ima licencu za nošenje oružja.

- Prosečna plata je dovoljna za život ako se vodi računa o svakoj kuni koja će se utrošiti. Sve nas je manje ili više pogodila ekonomska kriza. Ali, ono što je dobro jeste što ekonomija polako leči ratne posledice i ljudi u biznisu više ne gledaju ko je koje nacije, već da li zna ili ne zna da radi posao - tvrdi Bajalica.

Bezuspešni pozivi u Srbiji Veselko Čakić kaže da je u više navrata pokušavao da sunarodnike koji u Srbiji imaju uspešne firme ubedi da ulože deo kapitala u proizvodnju u Zadru i okolini jer bi se na taj način omogućio i veći povratak radno sposobnih. - Nažalost, većina tih ljudi razmišlja isključivo o profitu i ne pokazuje interes ili sentiment za svojim krajem, tako da je bilo samo nekih obećanja, ali ništa konkrentno. To je ozbiljan problem za koji ipak ne možemo da krivimo Hrvatsku - kaže Čakić.