Cela škola stane u jedan "jugo"

Do četvororazredne škole na Rudnu učiteljica i njeni učenici, svakoga dana prelaze petnaestak kilometara.

Snežana kaže da voli decu i svoj poziv, pa joj dodatne obaveze oko prevoza ne padaju teško i dodaje da se nada da će u selu biti više đaka, već od sledeće godine, a prevoz će, kako kaže, ostati njena briga.

Na Rudnu, iznad centra sela, na 1.100 metara nadmorske visine, prvo je zaustavno mesto učiteljice gde preuzima svoje đake, braću Aleksandra i Pavla Pavlovića koje svakog jutra do planinske raskrsnice ispraća majka Bojana.

Bojana je puna hvale za učiteljicu Snežu koja strpljivo sačeka njene sinove i preuzme ih u svoja kola. "Uvek je nasmejana, vedra i puna optimizma", kažu Aleksandar, učenik trećeg razreda i njegov brat Pavle, prvak. Niko nema učiteljicu kao oni, slažu se braća.

Bez obzira na vremenske nepogode, karakteristične za podgolijski kraj, led i sneg, učiteljica koja je na Rudno došla iz Raške i tu se udala, na svaku raskrsnicu gde je đaci čekaju stiže na vreme.

Željko Javremović, otac prvaka Milana i Milice, koja ide u predškolski razred, kaže da roditelji nekada i zakasne, ali učiteljica nikad. Milan kaže da ne bi znali šta bi bez učiteljice koja njega i sestru vozi šest kilometara do škole i natrag. I mala Milica je oduševljena školom i učiteljicom.

Snežana kaže da svakodnevno putovanje i prevoz dece "jugom" ili "ladom nivom" kad selo pokriju sneg i led nije nimalo lako.

"Radujem se što će sledeće godine u predškolskom uzrastu u školi biti četvoro dece, što je siguran znak da će škola na ovoj visoravni, na preko 1.200 metara nadmorske visine, opstati", kaže učiteljica.

Školi u Bzoviku nedostaju najosnovnije stvari. Malim gorštacima nov računar je preko potreban, jer je stari gotovo neupotrebljiv. S drugim teškoćama se uspešno bore uz svoju učiteljicu Snežu i domara Stanislava koji u osvit zore dolazi da podloži peć kako bi se, posle dugog puta, ogrejali i popili čaj.