Ima li Evropska unija alternativu?

"Taj plan ne podrazumeva preokret i vraćanje na Ahtisarija, jer tako ne možemo rešiti problem Srba na severu pokrajine".

Iako nije precizirao koje je to rešenje, a tvrdi da nije reč o podeli, pažljivijim posmatračima je pažnju privukla i promenjena retorika, pa predsednik Tadić više ne govori o odbrani teritorijalnog integriteta već o tome da

"Srbija ima pravo na odbranu nacionalnog interesa na Kosovu".
Istoričar Čedomir Antić ne vidi u ovoj Tadićevoj najavi nikakvu novu politiku koju je aktuelni režim pripremio kako bi naredna dva meseca rešio problem kako do statusa kandidata za članstvo u EU, a da se ne odustane od Rezolucije 1244 i praktično prizna Kosovo.

Tadićevi principi U četiri ključne tačke politike Beograda na Kosmetu treba tražiti i manevarski prostor sadašnjih vlasti. To su, prema Tadiću, specijalne garancije za bezbednost Srba na jugu Kosova, zaštita srpske državne i građanske imovine, poseban status za srpske manastire i svetinje, specijalno dogovoreno rešenje za sever Kosova. Kandidatura neizvesna i u martu   Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije u ostavci Božidar Đelić rekao je da nije izvesno da će Srbija dobiti status kandidata u martu, jer je jedan broj članica EU evropske integracije Srbije povezao s pitanjem Kosova. "U ovom momentu, ako pozicije (u dijalogu sa Prištinom), pogotovo oko Rezolucije 1244 ostanu iste, teško ćemo dobiti status kandidata i zato mislim da je uputno da u nedeljama koje dolaze damo primat ekonomiji", kazao je Đelić.

- To je nastavak iste politke, politike postupnog priznavanja, da bi na kraju pred prijem u članstvo ostalo samo pitanje formalnog priznanja - kaže Antić.

U kataklizmičnom gledanju stvari vlast poručuje da bi pobeda tzv. antievropskih snaga dovela do rata, bede, izolacije. Lider DSS-a Vojislav Koštunica pak smatra da je upravo politika da Evropa nema alternativu primer političkog ekstremizma.

- Srbija treba trezveno da sagleda svoj položaj i da se pronađe pravi put za novu nacionalnu politiku i novi državni cilj. Umesto što je EU odbila Srbiju za kandidaturu, trebalo je da Srbija saopšti Briselu da naš državni cilj više nije pristupanje EU - kaže Koštunica.

U tom novom presabiranju Srbiji nije nužno potreban i novi moćni patronat u vidu Rusije ili Kine, smatra Čedomir Antić.

- Srbija prvo mora da sačuva demokratiju i da zauzme tvrd nacionalni stav. Da prihvati realnost na KiM ali da nikada ne odustane od severa pokrajine, od Repbulike Srpske, od prava srpskog naroda u Crnoj Gori, niti od toga da bude jedna od ravnopravnih evropskih država i nacija, a da pritom izbegne uslove koji stoje na putu priključivanju EU. To traži veliku žrtvu, a nisam siguran da smo na nju spremni - poručuje Antić.