Kako je Bizmark odbranio Kosovo

Uvek na klackalici Istoka i Zapada, oduvek predstavljana kao ključ zapadnog Balkana, Srbija je međunarodno priznata kao nezavisna evropska država na Berlinskom kongresu 1878. godine. Veliku zaslugu za to imaju izuzetni državnici poput Jovana Ristića, koji su vodili našu zemlju.

Neposredno pred ovaj izuzetno važan kongres svetsko javno mnjenje svrstalo se na stranu Srbije, kao malene i pravdoljubive zemlje koja se bori za svoju slobodu.

Nažalost, danas je situacija potpuno drugačija, pa je knjiga "Evropska Srbija i svet" profesora dr Slobodana Brankovića, istoričara, podsećanje da je Srbija nekad bila ideal i uzor gospodskoj Evropi, čiji je mediji danas posmatraju kao deo "divljeg" Balkana.

 

Ko je u Evropi podržavao srpsku borbu za nezavisnost od Turaka?
- Nasuprot vladama velikih sila, javno mnjenje civilizovanog sveta okrenulo se ka slabijem, a pravednijem. To su bili Srbi. U periodu od 1875. do 1878. godine svetski mediji su pisali prave hvalospeve o Srbiji. Pariski "Mond" je tada pisao da je Srbija carstvo humanosti i da je istupila protiv osmanskog carstva svireposti.

Bili smo prva zemlja koja je nosila kompletan ženevski znak Crvenog krsta. Novinari "Njujork tajmsa" su se pitali kako bi izgledala Evropa da nije bilo viševekovnog srpskog oslobodilačkog duha.
 

Na koje još načine se ogledala podrška Srbima u tom vremenu?
- Podrška Srbima, borcima za slobodu, spontano je organizovana u velikom broju zemalja. Sve je brujalo od mitinga, protesta, javnih apela, proglasa, poruka podrške za Srbe. Srbija je u tom vremenu bila viđena kao ideal i zemlja u kojoj je stvarnost nadvisila maštu.
 

Otkud takvo divljenje za Srbiju tog doba?
- Srbija modernog doba počela je rat iz časti protiv daleko moćnije trikontinentalne imperije. Sa biblijskim osećajem pomoći ljudima pod nepodnošljivom osmanskom tiranijom u ime pravde slobode i prosvete svekolika svetska javnost imala je simpatije za Srbe. Stranci su se divili srpskim običajima mobi, jelovniku, nošnji, porodici, praznovanju, kolu, slavljenju proleća, radovanju životu.
 

Bilo je upoređivanja i sa zapadnoevropskim zemljama...
- Srbija je upoređivana sa Škotskom, a srpski narod označen kao politički preduzimljiv, otvoren za vrednosti, ne samo tradicije, nego i modernizacije. Srbija je tada u 19. veku opevana kao zemlja zakletih na slobodu, s Kosovom kao himnom. Srpska borba protiv anahronog osmanskog poretka i zločinačkog bašibozluka razumevana je kao stvar slobode i ljudskog napretka.
 

I velikani su dali podršku Srbima...
- Da, tako je slavni Dostojevski izjavio neka je prokleta civilizacija ako je potrebno u interesu moćnih da se dere koža s ljudi pred detinjim očima. Srbi su narod tako blagog srca, koji vole svoju kuću, a ne rat.

Tolstoj se oglasio na vrhuncu dramatičnog ishoda sudara neravnopravnih protivnika na Balkanu i napisao da valja pomoći braći Srbima, dok je Čarls Darvin pisao o univerzalnim simpatijama engleskog naroda za Srbe. Viktor Igo, slavni pisac je uputio apel svetu - Za Srbiju (Pour La Serbie), kao paradigmu humanog čovečanstva.
 

U ratu protiv Turske 1876. godine istakle su se brojne srpske vojskovođe?
- Među istaknutim pojedincima, u prvom ratu Srbije u moderno vreme vatreno krštenje imala je sjajna generacija odvažnih oficira, obrazovanih i talentovanih, među kojima su slavni vojvoda Radomir Putnik, Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Petar Bojović, čiji su život ispunili ratovi. Učestvovao je u čak šest ratova, zaključno sa Drugim svetskim ratom.

Naučnik zaražen poezijom   Slobodan Branković je rođen 1946. godine u Bobovištu kod Aleksinca. Fakultet političkih nauka na Sveučilištu u Zagrebu završio je 1974. godine. U okviru programa Istorija kao kultura magistrirao je 1978. i doktorirao 1983. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.   Radio je u Vojnoistorijskom institutu i kao profesor na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, na Union univerzitetu, gostujući na više domaćih i stranih visokoobrazovnih i naučnoistraživačkih ustanova. Dugogodišnji je načelnik Odeljenja za naučno-istraživački rad Vojno-istorijskog instituta   Poezijom se bavi od gimnazijskih dana, kada je objavio prvu pesmu u beogradskom "Studentu" 1963. Pesme i eseje je objavljivao u časopisima, novinama, zbornicima, antologijama... Pesme su prevođene na engleski, bugarski, švedski, italijanski, španski, francuski, kineski, islandski.   Danas radi kao profesor na Fakultetu za kulturu i medije na Megatrend univerzitetu.   Oženjen, otac jednog sina

Zašto je Berlinski kongres važan?
- Berlinski kongres je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. To je bio najveći skup diplomata, državnika, političara, eksperata, izveštača... Njihova lica obasjavalo je 215 svećnjaka. Za stolom, u obliku potkovice, većali su čelnici sedam velikih sila: Velike Britanije, Rusije, Austrougarske, Nemačke, Francuske, Italije i Osmanskog carstva. Kongresom je predsedavao Bizmark. Srbija je tada međunarodno priznata kao nezavisna evropska država.
 

Veliku ulogu odigrao je političar i državnik Jovan Ristić. Da li Srbija danas ima političara poput njega?
- Teško da bi se iko mogao uporediti sa njim. Bio je ministar inostranih dela i zajedno sa knezom Milanom Obrenovićem borio se interes Srbije među velikim silama.

Bez poniženja za Srbiju i njenu vladu, Ristić je diskretno i obazrivo izveo zaokret ka austrijskoj spoljnoj politici i uspeo da sačuva srpsku teritoriju. Pritisnut od Beča da prepusti teritorije na zapadu, a od Rusije da prepusti oblasti oko Pirota, Vranja i Trna u Bugarskoj na istoku.

Od svih balkanskih diplomata, samo je Ristić, koji je skromno nastupao na Berlinskom kongresu, dobio sve što je trebalo za Srbiju, ne uvredivši nijednu silu i ostavši sa svima u dobrim odnosima. Srbija je dobila za četvrtinu veću teritoriju.

Stranci u srpskim redovima   Braća Šturm, Paul i Eugen, elitni nemački oficiri, posrbili su se i postali slavni Jurišići. Branili su Srbiju i od svojih sunarodnika u zaraćenom svetu. Henri Ronald Maciver, američki Škot boreći se pod 14 zastava na svim kontinentima stigao je kao dobrovoljac na Moravu i postao čelnik konjice i slavni srpski misionar.

Albanci su i tada tražili Kosovo, šta je bio odgovor Ota fon Bizmarka?
- Albanska liga tražila je veliki deo stare Srbije, što je malo više i od Kosova. Bizmark je sarkastično upitao: Ko su ti Šiptari? Osnivač Albanske lige Abdul beg Frašeri je odgovorio da je to jedna muva koja može da zamuti stomak Evrope. Ipak, nisu dobili ništa.
 

Kako ste stigli do materijala za knjigu?
- Knjiga je zasnovana na istraživanju i korišćenju domaćih i stranih izvora, od kojih se neki prvi put objavljuju i svedoče o jednom izuzetno važnom vremenu za Srbe.
 

Šta vas je najviše potreslo o tom dobu?
- Požrtvovanost i istrajnost srpskog naroda. U srpsko-turskom ratu nije bilo milosti, a Turci su palili redom srpska sela. Dirljiva je priča u kojoj srpska seljanka u dolini Morave žuri da nahrani kokoške iako uveliko nadiru Turci.