Pola veka Andrićeve Nobelove nagrade
Danas se navršava 50 godina od uručenja Nobelove nagrade za književnost Ivu Andriću. Centralna svečanost obeležavanja tog značajnog jubileja, pod nazivom "Laureatu u čast", održana je u Jugoslovenskoj kinoteci.
Pre tačno pola veka Andrić je primio Nobelovu nagradu za književnost, uz obrazloženje da mu se ona dodeljuje "za epsku snagu" kojom je "oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje". Bila je to velika čast za Srbiju i Jugoslaviju i veliko priznanje za srpsku kulturu.
Vest da se njegovo ime našlo na listi nobelovaca obletela je svet 26. oktobra 1961. godine u 13,05 časova. Andrić se tog jesenjeg dana, kao i obično, zatekao u šetnji u Beogradu. Kada se vratio kući na ručak, dočekali su ga novinari i prijatelji.
"Najiskrenije vam kažem, nisam ovo očekivao. Veoma sam uzbuđen i iznenađen. U prvom trenutku nisam poverovao da sam zaista dobio ovo visoko priznanje, visoko za mene i za jugoslovensku literaturu uopšte", izjavio je tada Andrić.
Nešto kasnije, posle zvanične dodele nagrade u Stokolmu veliki pisac je ispričao da se od tolikog publiciteta "posve bio propao".
"A kako i ne bih od onolike trke i novinara. Da je bilo po mome, radije bih otišao u Kinu i sačekao da prođe sav taj tutanj. Ali, nisam u pitanju bio samo ja, nego i dug prema zemlji i mom narodu. Videvši kako sam ubledeo, prijatelji su mi govorili: ti kao da ideš u aps, a ne po Nobelovu nagradu", rekao je pre pola veka Andrić.
Kako se u ovoj godini navršavaju dva jubileja Ive Andrića - 100 godina od objavljivanja njegovog prvog književnog rada u časopisu "Bosanska vila" i 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost, a u oktobru 2012. i 120 godina od njegovog rođenja, period od oktobra 2011. do oktobra 2012. utvrđen je za obeležavanje ovih jubileja.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otvorio je na Andrićevom vencu tri izložbe posvećene srpskom nobelovcu, ukazavši na "trajnu obavezu svih nas" da ponovo čitamo velikog pisca.
Ministar Marković je istakao da je Andrić pisao o sirovoj prirodi i nemogućim ljudima i od toga pravio raskoš, kojom se ponosimo, ali i skrenuo pažnju da "mi ne čitamo uvek dobro šta nam je rekao o svakom gradu pojedinačno, ljudskoj taštini, nespremnosti da prihvatimo da je sve što nam se dešava prolazno".
U galerijama "Nova" i "Ozon" i u Muzeju Ive Andrića večeras su otvorene izložbe: "Ivo Andrić pisac i/ili diplomata" autorke i muzejskog savetnika Muzeja grada Beograd Tatjane Korićanac, "Moj prozor u knjigu" samostalnog umetnika Željke Mićanović Miljković i "Zadržani pogledi - Andrić, svet slike i prijatelji" kustosa Muzeja grada Beograda Nade Seferović.
Povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade i 100 godina od prvog objavljenog rada srpskog nobelovca, Zadužbina Ive Andrića objavila je do sada najkompletnija, po hronološkom principu, organizovana Sabrana dela Ive Andrića u 20 knjiga. U njima su štampani još i neki nepoznati ili malo poznati Andrićevi rukopisi, prepiska, dnevnici i intervjui.
Jubilej i u Višegradu
Svečana akademija u čast Andrića organizovana je večeras i u Višegradu.
"Tragajući za lepotom Ivo Andrić je tragao za istinom. Negovo delo je trijumf tog zanosa i zato je večno i neponovljivo", rekla je predsednica višegradske "Prosvjete" Danka Mitrović.
Ona ja prisutne u Domu kulture u Višegradu podsjetila na Andrićeve riječi o istini i ljepoti - "Svjedno je koja je vaša istina, glavno je da je prenesete kroz život kao svetinju i ne iznevjerite dušu svoju".
Na akademiji je glumac Ivan Vučković govorio odlomak iz romana "Na Drini ćuprija", i to deo kad turski aga odvodi srpsku decu kao "danak u krvi" u Stambol.