Bez evrointegracija tonemo u mrak
"Danas se čini da EU nije sasvim spremna i da se koleba da u dogledno vreme ispuni svoje nebrojeno puta ponovljeno obećanje o evropskoj perspektivi za Srbiju. Bili smo ubeđeni da će jasan i veoma pozitivan izveštaj Evropske Komisije o napretku Srbije biti pretočen u odluku o statusu kandidata", naveo je Tadić.
U tekstu, predsednik Srbije je podsetio na pozitivne ocene iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije i konstatovao da "na osnovu učinjenog Srbija već danas zaslužuje status kandidata".
On je dodao da bi se, pod pretpostavkom da se reše započeta pitanja u dijalogu s Prištinom, uskoro mogli otvoriti i pregovori o članstvu.
Želimo rešenje iako ne priznajemo Kosovo
"Kosovo je naš najveći izazov. Srbija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine. Naš principijelan i ustavom definisan stav po pitanju Kosova deli većina članica UN, ali i pet zemalja članica EU. Međutim, Srbija želi da pronađe rešenje za pitanje Kosova - nezavisno od toga da li će jednog dana biti članica EU ili ne, jer ne želi još jedan tinjajući konflikt na Balkanu", naveo je Tadić.
- Setite se odnosa "dve Nemačke" -
Tragajući za funkcionalnim rešenjem ovog pitanja, dodao je, Srbija se oslanja, između ostalog, i na iskustvo dve Nemačke, koje su ne bez kontroverzi i ne bez posredovanja i uplitanja sa strane vodile duge i teške razgovore o uređenju svojih odnosa.
"Upravo zato iznenađuje stav nekih uticajnih nemačkih političara, suprotan većinskom mišljenju njihovih evropskih kolega, da Srbija najpre i odmah reši pitanje Kosova kako bi uopšte postala kandidat za članstvo u EU", napisao je Tadić u tekstu pod naslovom "Srbija na evropskoj prekretnici".
Zašto nas guraju na marginu i osuđuju na poraz?
Prema njegovim rečima, najšira javnost u Srbiji ovo doživljava kao dodatna politička uslovljavanja, nakon što su svi raniji uslovi u procesu pridruživanja u celosti ispunjeni, što je podrazumevalo donošenje nepopularnih i teških odluka, preuzimanje velike političke odgovornosti i u nekim slučajevima velikog ličnog rizika.
"Nameće se pitanje zašto se Srbija gura na marginu savremenih istorijskih procesa i zbog čega se ogromni politički napori, preduzeti u cilju odlučnog raskida sa politikom koja je dovela do ratova u bivšoj Jugoslaviji, time unapred osuđuju na poraz i neuspeh", naveo je Tadić i postavio pitanje - Neće li to možda biti preveliko iskušenje za srpsko društvo i mladu srpsku demokratiju.
Da li su "evropske vrednosti" opsena?
On je konstatovao da društvene, političke i ekonomske reforme u Srbiji stoga ne smeju gubiti na tempu, kako njihov konačni uspeh ne bi bio doveden u pitanje nezavisno od toga kada će Srbija i Evropa biti spremne jedna za drugu.
"Danas je više nego ikada ranije očito da proces evropskih integracija Srbije ne zavisi samo od spremnosti i sposobnosti da se u zemlji zaokruže započete društveno-ekonomske reforme, već i od toga u kojoj meri je EU spremna da u dogledno vreme zaokruži svoju misiju uspostavljanja zone mira, prosperiteta i stabilnosti na celom evropskom kontinentu", naveo je Tadić.
Predsednik Srbije je potom zaključio da "velika evropska ideja nadilazi današnjih 27 zemalja članica" i da Evropa neće biti "zaokružena bez zapadnog Balkana, a to nije moguće bez evropske, demokratske i prosperitetne Srbije u njegovom centru".
Ukoliko Srbija ostane izvan EU, naveo je Tadić, to će se dugo doživljavati kao dokaz da je taj poseban sistem vrednosti kojim se Evropa definiše kao zajednica, samo privid večite politike velikih i malih.