Velika seoba azilanata (3): Podzemni bunkeri za svetsku sirotinju

Najveća farsa sa političkim azilom događala se jedno vreme u Švajcarskoj kao zemlji blagostanja. Tamošnje vlasti za strance su izračunale da je jeftinije dati izvesnu sumu novca za troškove povratka odbijenim azilantima, nego ih godinama držati u specijalnim domovima dok ne budu ispunjeni zakonski uslovi za njihov progon u otadžbinu.

Čim su čuli za ovaj finansijski podsticaj, ka Švajcarskoj su pohrlili mnogobrojni rumunski državljani, uglavnom Romi. Domaćini su bili iznenađeni "azilantima iz Evropske unije", a ovi drugi su trljali ruke zbog otpremnine koju su dobijali svi članovi njihovih velikih familija.

Najsimpatičniji kanal za ubacivanje u Nemačku pronašli su Palestinci još pre Šengenskog sporazuma. Njihove prethodnice su otkrile slabu tačku na mondenskoj Azurnoj obali. Najpre bi se brodom dokopali neke italijanske luke. Onda bi sledilo putovanje do italijansko-francuske granice na samoj obali Sredozemlja, nedaleko od mondenskog Monte Karla.

Velika seoba azilanata: 1. Ljudi koje niko neće 2. Tri evra za prenoćište

Dovitljivi azilanti su tokom noći puzali po teško prohodnom stenju između mora i autoputa ka francuskoj strani, a odatle odmah kretali ka Nemačkoj. Jedna nemačka TV stanica je sve ovo snimala infracrvenim kamerama i pokazala svojim zemljacima kako im stižu neželjeni gosti.

Smeštaj azilanata je odavno problem i za imućnije evropske zemlje, posebno ako se ima u vidu da je Nemačka 2009. na ovu kategoriju begunaca potrošila 788,8 miliona evra. Najčešće se za prihvat azilanata opremaju bivši vojni objekti, barake, magacini, a ponekad čak i atomska skloništa. Ovo poslednje se dogodilo u švajcarskim Alpima, pošto je zbog protesta meštana jednog sela iseljen bivši hotel i azilanti prebačeni u podzemnu betonsku građevinu. Domaća štampa je ovo ocenila kao skandal.

U mnogim domovima za azilante vladaju najgori mogući uslovi. Prilikom jedne javne rasprave u Minhenu burno su protestovale brojne organizacije i udruženja zbog katastrofalnog smeštaja za došljake. Zbog prenatrpanih soba, u kojoj provedu i po nekoliko godina, mnogi azilanti obolevaju od psihičkih bolesti, a nisu retki ni slučajevi silovanja. "Ti ljudi stižu ovamo puni elana i volje da se zaposle, ali su posle nekoliko godina slomljeni", tvrdio je tom prilikom jedan nemački advokat.

Ekonomske seobe Jedan azilant iz Srbije proveo je nekoliko godina u Austriji, ali su ga odatle proterali u zavičaj jer nije ispunjavao nijedan od uslova za status politički progonjene osobe. Onda je u rodnom kraju uzeo novi pasoš, pa se zaputio nekim svojim kanalima u Nemačku i tu godinama uspevao da preživi sa celom familijom. Očekivao je da će ga i odatle proterati, ali je već imao spreman novi plan. Nameravao je da se dočepa Danske, koja navodno ima blažu politiku prema beguncima.   Prevodilac kao kum Lažni brakovi su već godinama omiljena disciplina za mnoge azilante. Zovu ga i brak "za papire". Tu ima i komičnih situacija, poput ove u Cirihu. Tamošnja policija je u jednom stanu zatekla Turkinju i Turčina kojima je odavno istekla viza, pa im je sledila hitna deportacija u otadžbinu. Ali, proverom je utvrđeno da je izgon nemoguć jer je ovaj razvedeni bračni par već sklopio unakrsne brakove sa takođe ekspresno razvedenim parom švajcarskih državljana stranog porekla. U celu priču je bio upleten i prevodilac koji je i kao svedok na venčanjima pomogao da se ovo ukrštanje što lakše obavi. Sud je potom odradio svoje.   Ubistvo kacigom Odbijeni azilanti prolaze najgore, jer ih smeštaju u izolovane i dobro čuvane centre. To je pritvor pred proterivanje, odakle put vodi policijskim kombijima do piste nekog aerodroma, odakle ih avionom deportuju kućama. To putovanje se ponekad završi i tragično. Nemački policajac je tako osuđen zbog ubistva azilanta kojeg je sprovodio u Afriku. Prognanik se otimao u avionu, pa mu je policajac stavio na glavu kacigu za motocikliste, ali mu je previše savio glavu i ubio ga.

K R A J