Tri nova praznika u Srbiji
Tim izmenama uvode se novi praznici - 11. novembar Dan primirija u Prvom svetskom ratu, koji će se obeležavati neradno, kao i 21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 22. april Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, koji će se obeležavati radno. Pored toga, državni praznik Sretenje - Dan državnosti Srbije, osim 15. februara, praznovaće se i 16. februara.
Izmenama Zakona prvobitno je bilo predviđeno uvođenje dva nova praznika, ali tokom skupštinske rasprave Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predložio je da se obeležava i 22. april kao Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, što je resorni ministar Rasim Ljajić prihvatio, čime je taj predlog postao sastavni deo izmena.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ukoliko poslanici podrže izmene zakona, obeležavaće se u spomen na sve nevino postradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine.
Kako je Vlada podsetila u obrazloženju, Prvi svetski rat započeo je napadom Austrougarske monarhije na Srbiju 28. jula 1914, a prva pobeda Antante izvojevana je već na početku rata i to u bici na Ceru. Srbija je u tom ratu izgubila trećinu stanovništva, a zemlja je pretrpela nenadoknadiva razaranja.
Drugi praznik - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu obeležavaće se kao spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.
Tokom narodnog ustanka u centralnoj Srbiji protiv nacističkog okupatora, u kome su učestvovali i rojalisti i komunisti, od 1. avgusta do 5. decembra 1941. godine ubijeno je 33.000 građana centralne Srbije, od kojih 11.522 ustanika i 21.809 talaca streljanih u odmazdi, među kojima su osim Srba, bili i Jevreji i Romi.
Usvajanjem izmena Zakona o državnim i drugim praznicima, broj neradnih dana u Srbiji će se sa osam povećati na 10, što je, kako je rekao ministar Ljajić, još ispod evropskog proseka neradnih dana.