To su Srbi: 551 milioner ne plaća porez!
Upućeni u ovu problematiku smatraju da je na hiljade onih koji svoja "vanredna" primanja uzimaju u kešu, pa je jako teško ući u trag ovom "prljavom" novcu.
Iako je korupcija tema o kojoj se najviše priča, na njenom otklanjanju ili smanjenju malo je urađeno. To potvrđuju rezultati poslednjeg svetskog istraživanja o korupciji "Transparensi internešenela", po kojem je Srbija nazadovala i nalazi se između 86. i 90. mesta, dok je godinu dana ranije delila od 78. do 84. mesta.
Utaja poreza
U Poreskoj upravi Srbije, koja kontroliše iznose koje građani primaju preko računa banaka, otkrivaju za naš list da su do kraja oktobra otkrili 551 osobu koja je utajila porez, odnosno nije prijavila prihode veće od 1,7 miliona dinara.
- Svi oni su bili u obavezi da podnesu poresku prijavu. To je klasična utaja poreza. Identitet tih osoba ne možemo da otkrivamo, ali među njima ima ljudi iz gotovo svih branši, počev od generalnih direktora, preko lekara, biznismena, ekonomista, profesora... Na tom spisku ima bukvalno svih profesija, a iz raspoloživih podataka zasad je najviše utajila osoba koja je imala prihod od čak 14 miliona dinara. Protiv svih smo podneli ili prekršajne ili prijave za pokretanje krivičnog postupka - otkrivaju u Poreskoj upravi.
Šta predlaže Konvencija Ujedinjenih nacija?Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala - "Palermo Konvencija" iz decembra 2000. godine, koja uvodi mehanizam konfiskacije imovine zbog nesrazmere, sugeriše zemljama potpisnicama da razmotre mogućnost da od počinioca krivičnog dela zahtevaju da dokaže zakonito poreklo prihoda za koje se pretpostavlja da potiču od krivičnog dela. Na sličnim principima funkcioniše i Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije. |
Porez na dohodak građana u obavezi je da plati svaka osoba koja je tokom prethodne godine zaradila više od 1,7 miliona dinara. U Srbiji je u toku prošle godine, bar prema broju prijavljenih Poreskoj upravi, tu sumu zaradilo 22.500 ljudi.
- Svaka osoba koja ima veći prihod na godišnjem nivou od 1,7 miliona dinara u obavezi je da do 15. marta podnese poresku prijavu, odnosno državi plati porez na dohodak građana. To je zbir svih primanja koja su ostvarena u jednoj kalendarskoj godini po svim osnovama, a to su redovne plate, angažovanje po osnovu ugovora o delu, o privremenim poslovima, članstvu u upravnim i nadzornim odborima, jednom rečju sve naknade koje se uplaćuju na lični račun osobe - kažu u ovoj upravi, ali ne smeju ni da pretpostave koliko pojedinci stiču na način koji ne može da se proveri preko računa banaka.
Nažalost, zbog zakonodavstva u našoj zemlji to se otkriva tek u krivičnim postupcima, ako do njih uopšte i dođe, kao u slučaju direktora "Puteva Srbije" ili Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koji su sa zvaničnom platom od 1.500 do 2.000 evra posedovali višemilionsku imovinu. Pre afere niko ih nije pitao odakle im pare jer se nečija imovina ispituje tek po pokretanju krivičnog postupka.
Programski direktor "Transparentnosti Srbije" Nemanja Nenadić kaže da se tako ne radi u zemljama Evropske unije.
- Ako neko primeti naglu promenu nečijeg imovnog stanja, poreski službenik to odmah upoređuje sa primanjima i proverava da li je stečena legalnim tokovima. Tako poreski obveznik Francuske sa niskim primanjima ne bi bio iznenađen ukoliko bi mu se na vratima stana pojavio poreznik da proveri od kojih para je kupio luksuzni automobil - navodi Nenadić.
Krivica,pa provera imovine
Nenadić dodaje da se Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom primenjuje tek kod utvrđenog ozbiljnog krivičnog dela.
- Odnosno tek onda kada sud utvrdi da je stečena na nelegalan način, a to je proces koji traje. U suštini, zakoni postoje i kod nas, samo bi trebalo da se primenjuju. Čini se da baš to nedostaje u Srbiji, kao što nedostaje i primena člana 20. Konvencije Ujedinjenih nacija kojom su predviđena posebna krivična dela o posedovanju nelegalno stečene imovine - kaže Nenadić.