Oduzeto 350 miliona evra imovine stečene kriminalom
"Veći deo te imovine je privremeno oduzet, a od početka primene zakona u martu 2009. godine, donete su dve odluke o trajnoj konfiskaciji. Tim rezultatima smo zadovoljni, s obzirom da se radi o novom zakonu i nije bilo prethodne prakse", rekao je Stojiljković na konferenciji o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Stojiljković je naveo da je Ministarstvo pravde pre nekoliko meseci osnovalo radnu grupu koja će se baviti problemima u primeni zakona i pozvao sve učesnike u krivičnom postupku da radnoj grupi dostave primedbe i sugestije i ukažu na probleme.
Stojiljković je rekao da su u prvoj godini primene zakona odluke uglavnom donosili beogradski sudovi, a u poslednjih godinu i po imovinu su počeli da oduzimaju i sudovi van Beograda.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović rekla je da je Srbija uspostavila zakonodavni okvir za oduzimanje imovine stečene kriminalom i potpisala međunarodne konvencije iz te oblasti, čime se svrstala u red zemalja koje preduzimaju potrebne korake za sprečavanje sticanja imovine kriminalom.
"Potrebno je efikasno primenjivati donete zakone i sve pravne institute da se novac stečen kriminalom ne bi koristio u privatizaciji i tako bio legalizovan. Podaci za poslednje dve godine ukazuju da je Srbija čvrsto opredeljena da se sredstva stečen kriminalom ne mogu uključiti u legalne tokove", rekla je Nata Mesarović.
Ponovila je da kriminalci radije pristaju da idu više godina u zatvor, nego da im bude oduzeta imovina, i dodala da je oduzimanje imovine ključno u borbi protiv kriminala jer mu se time oduzima ekonomska moć.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins rekao je da je borba protiv kriminala visoko na listi prioriteta Srbije na njenom evropskom putu i da je zato EU odlučila da sa 2,5 miliona evra finansira projekat unapređenja kapaciteta za oduzimanje imovine stečene kriminalom, u okviru kojeg je održana i današnja konferencija.
Šefica Misije Saveta Evrope u Beogradu Antje Rotemund je istakla da se u borbi protiv kriminala mora voditi računa o zaštiti žrtava, i o zaštiti ljudskih prava i vladavine prava i demokratije.
"Pred Sudom za ljudska prava u Strazburu su 6.072 predstavke i većina se odnosi na kršenje prava na pravično suđenje. Želim Srbiji smanjenje broja predstavki koje stižu u Strazbur", rekla je Antje Rotemund.
Dodala je da će, pored 47 zemalja koje su potpisale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, taj dokument potpisati i Evropska unija, kao 48. potpisnica.